" - Pomaže Bog! - Bog ti pomogao... - otpozdravi stari kaluđer. - Ti, brate, obiđe ceo svet, a tek sada stiže u Hilandar! - reče prekorno. - Priznajem, grešan sam, oče - kazao sam, saginjući se da mu celivam ruku, što on učtivo izbeže spuštivši je. Pokazao mi je gde da odložim prašnjavu torbu, a potom i gvozdeni krevet na kome ću spavati, u prostranoj gostinskoj sobi bez ikakvog drugog nameštaja sem stola i stolice, a onda me napusti i ostavi samog. Spustio sam se niz crvotočne, škripave stepenice i potpuno pusto manastirsko dvorište i seo na kamenu klupu. Posle ni sam ne znam koliko vremena, osećao sam da postojim i da ništa ne želim. Vreo vazduh, pun striženja popaca, ključao je uhvaćen u klopku manastirskih bedema. Tu se, dakle, završavao svet, sva njegova isprazna taština i radoznalost. Blagi prekor starog monaha navede me da svedem račune. Da, svuda me je bilo. Obigrao sam planetu, ne kao sakupljač znamenitosti i uzbuđenja, već više bacan tamo amo po njoj bez svoje volje. Poslednje četiri godine, dok je trajao rat, putovao sam veoma malo van granica domovine, koja se iz meseca u mesec, iz dana u dan, sve više smanjivala, sve dok ne postade toliko mala da se danas može s kraja na kraj obići kolima za jedan dan. Prateći njeno smanjivanje, kao da sam se i sam smanjivao. Na pragu sam šezdesete; možda bi trebalo napraviti konačni popis svih predela, gradova, ostrva, rodbine, prijatelja i ljubavi koje sam poslednjih godina izgubio. Koliko postoji samo ulica koje sanjam, na kojima bi me odmah uhapsili čim me vide! A među njima, u tom životno svođenju računa, među prvim je ulica u kojoj sam se rodio. Evo, najzad mesta koje, verujem, nikad ne može biti izgubljeno! Dok su propadale i menjale se države u kojima sam živeo, njihovi vladari, ovde u Hilandaru tinjao je za to vreme, i mnogo vekova pre toga, jedva vidljivi, slabašni plamičak na kandilu, koji nisu uspeli da ugase ni sve krstaške oluje ni svi azijski vetrovi. - Mrtav si i pre smrti, pisao je sveti Sava u dvanaestom veku gledajući ovo isto dvorište - i pre suda sam sebe osuđujem, pre beskonačne muke sam sebe mučim, od očajanja... Tu sam dakle. Postojim."
Posted on: Mon, 24 Jun 2013 00:10:32 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015