CELESTIN – SVE NA JEDNOM MESTU – UVIDI I DRAME – BORBA ZA ENERGIJU – Džejms Redfild SACUVAJTE OVAJ TEKST, JER U NJEMU IMATE SAZETO SVE STO VAM JE POTREBNO ZA RAD NA SEBI, NA SVOM DUHOVNOM I FIZICKOM BICU. TEKST JE MNOGO DOBAR, SPOJENI SU UVIDI I DRAME, TAKO DA VAM JE SVE NA JEDNOM MESTU. TEKST GOVORI O TOME, KAKO MI LJUDSKA BICA FUNKCIONISEMO U SVIM ODNOSIMA, POSEBNO KADA SU U PITANJU PARTNERSKE VEZE, KADA SU OBA PARTNERA PREVISE ZAHTEVNA, KADA SVAKI OCEKUJE DA ONAJ DRUGI ZIVI U NJEGOVOM SVETU, DA UVEK BUDE TU I UCESTVUJE U NJEGOVIM ILI NJENIM NAPORIMA, TADA SE NEIZBEZNO RAZVIJA EGO BITKA. BORECI SE ZA ENERGIJU, KRADUCI JE JEDNI OD DRUGIH, NA, UGLAVNOM NESVESNOM NIVOU OD SVOJIH BLIZNJIH. . … “U raspravi dvoje ljudi jedan pobeđuje, ubedivši onog drugog da je on u pravu, onda se može videti kako se energija onog ko je izgubio uliva u pobednikovu, ostavljajući gubitnika da se oseća iscrpljeno, slabo i nekako zbunjeno. “Pobednik“ je samo delimično svestan onoga što radi. Misli da je u pravu, ako kontroliše situaciju, i bez sumnje je davno naucio, da može uspešno to da radi ako se drži određene strategije. Covek se prvo pretvara da ti je prijatelj, onda pronađe da nešto nije u redu u onome što radiš u stvari on suptilno podriva tvoju samouverenost, sve dok ne počneš da se indetifikuješ sa njim. Čim se ovo desi ti si njegov. To je samo jedna od strategija koju ljudi koriste da bi uzeli drugima energiju. Sve ovo je još uvek nejasno većini ljudi. Sve što znamo jeste to da smo slabi i da se osećamo bolje kada kontrolišemo druge na bilo kakav nacin. Ono što ne shvatamo jeste to da kada se mi osećamo bolje, to košta onu drugu osobu. Mi krademo njenu energiju. Većina ljudi prođe kroz život u stalnoj potrazi za nečijom, tuđom energijom… I ako se s vremena na vreme desi nešto drugo. Upoznamo nekog ko želi da nam bar na kratko dobrovoljno šalje svoju energiju. Jedno je jasno, da onaj nad kojim se dominira čini onog dominantnog, snažnijim i sveznajućim, ali to izvlači životnu energiju iz onih nad kojima se dominira. Nema velike razlike ako sebi kažemo da to radimo za dobro neke osobe, ili zato što su naša deca, i da zato moramo da ih stalno kontrolišemo. Kvar će se svakako dogoditi. Kada neko dominira nad tobom psihički, to briše tvoje misli. Ti ne gubiš intelektualnu raspravu, već nemaš energije i psihičke bistrine da se raspravljaš. Na žalost ova vrsta psihičkog nasilja se dešava stalno u ljudskoj kulturi, a često to rade ljudi koji su u nekom drugom smislu sasvim u redu. O tome se radi u svakom ljudskom sukobu na svakom nivou – od sitnih sukoba u porodicama i na poslu do ratova među narodima. To je rezultat našeg osećanja nesigurnosti i slabosti i potrebe da ukarademo tuđu energiju da bismo se osećali dobro. Zbog toga je potreban rad na sebi, kontrola nasih misli, osecanja i dela, da bi izasli iz svega toga, sto nije dobro za nas, ali i za druge”. Ovo je deo teksta iz Celestinskog Prorocanstva Zbog toga sve ovo sto se desava medju ljudima i to na svim nivoima, samo zbog malo energije… Rukopis koji datira 600 godina pre Hrista, predskazuje veliku promenu u ljudskom društvu. To je renesansa svesti koja se dešava polako. Ona nije religiozna, ali jeste duhovna. Mi otkrivamo nešto novo o životu ljudi na ovoj planeti, o smislu egzistencije, i to saznanje će dramatično promeniti čovekovu strukturu. Promena počinje sa 1. (prvim) uvidom. Ovaj uvid uvek izbija na površinu nesvesno, kao dubok osećaj nemira (kao da nešto tražimo). Prema rukopisu, počinjemo da primećujemo alternativne vidove iskustva, trenutno u našim životima koji su na neki način drugačiji, intenzivniji i inspirativniji. Ali, mi ne znamo kakvo je to iskustvo i kako da ga održimo, a kada se ono završi, osećamo nezadovoljstvo i nemir zbog života koji ponovo postaje tako običan. Svi tražimo veće ispunjenje u životu i ne zanima nas nešto što će nas unazaditi. Uznemireno traganje je ono što se nalazi iza ponašanja prvo ja, koje je karakteristično za sve, od Vol Strita do uličnih bandi. A kada su u pitanju naši intimni odnosi, postajemo tako zahtevni da ih činimo gotovo nemogućim. Kada su oba partnera u vezama previše zahtevna, kada svaki očekuje da onaj drugi živi u njegovom svetu, da uvek bude tu i učestvuje u njegovim ili njenim naporima, neizbežno se razvija ego bitka. Zbog ove bitke oko kontrolisanja, teško je dugo ostati sa jednom osobom. Trebamo da zapamtimo, dok većina savremenih društvenih bolesti verovatno potiče od ovog nemira i traženja, ipak je ovaj problem…….i sigurno će se rešiti. Mi konačno postajemo svesni onoga što tražimo postajemo svesni što znači ta mnogo ispunjenija egzistencija. Kada to potpuno shvatimo dostićićemo Prvi uvid. I – PRVI UVID - se dešava onda kada postanemo svesni koincidencije u svom životu. Da li smo ikad imali slutnju, ili koincidenciju o nečemu što smo želeli da uradimo? Neki pravac kojim smo hteli da krenemo u životu? I pitali smo se kako je to moglo da se dogodi? A onda, nakon što smo to skoro zaboravili i počeli da razmišljamo o nekoj drugoj stvari, iznenada smo sreli nekoga, pročitali nešto, ili otišli negde gde nam se desilo i razjasnilo ono što smo onda zamislili. Ove koincidencije se dešavaju sve češće i češće, i pošto nas retko one pogađaju, tako da ne možemo pomisliti da je to puki slučaj. Osećamo kao da je to sudbina, kao da nas kroz život vodi neka neobjašnjiva sila. Iskustvo izaziva osećaj tajnovitosti i uzbuđenja i kao rezultat toga, mi se osećamo više živim. Iskustvo koje smo letimično videli pokušavamo da ga doživljavamo stalno. Mnogi ljudi se svakodnevno uveravaju da je ovaj misteriozan pokret stvaran i da to znači nešto, da se nešto drugo događa iza svakodnevnog života. OVA SVESNOST JE 1. (Prvi uvid) Prvi uvid je ponovo uviđanje ove misterije koja okružuje naše pojedinačne živote na ovoj planeti. Mi doživljavamo ove misteriozne koincidencije, čak i ako ih još ne razumemo, znamo da su one stvarne. Ponovo osećamo kao u detinjstvu, da postoji i druga strana života koju tek treba da otkrijemo, neki drugi proces koji se odvija iza scene. Prvi uvid nije nov. Pojedinci su tokom istorije bili svesni ovih neočekivanih koincidencija, i ovo opažanje se nalazilo iza mnogih velikih filozofija i religija. Promene se dešavaju sada zbog velikog broja ljudi koji imaju ovu svesnost u isto vreme. Ovaj broj ljudi će se povećavati sve do početka ovog veka, kada će se pojaviti određeni broj ljudi – broj koji označava kritičnu masu. Rukopis predviđa – da kad jednom dostignemo ovu kritičnu masu, čitava kultura će početi ove koncidencije shvatati ozbiljno. Pitaćemo se zajedno kakvi se misteriozni procesi dešavaju, iza svakodnevnog života na ovoj planeti. I to će biti ono pitanje koje će postaviti u isto vreme dovoljan broj ljudi, i koje će omogučiti da postanemo svesni i drugih uvida prema onome što piše u rukopisu, kada se dovoljan broj ljudi bude zapitao šta se dešava u životu, mi ćemo početi to i da otkrivamo. Drugi uvidi će se dešavati jedan za drugim. Drugi uvid stavlja našu trenutnu svest u dužu istorijsku perspektivu. Na kraju kada se završi deveta decenija, neće se završiti samo dvadeseti vek, već i hiljadu godina dug istorijski period. Završićemo kompletan drugi milenijum. Pre nego što mi možemo razumeti gde smo i šta će se dalje dogoditi, moramo razumeti šta se zaista dešavalo tokom perioda od 1000 godina. Rukopis tačno kaže da ćemo pri kraju drugog milenijuma – a to je sada – biti sposobni da vidimo taj period istorije kao celinu, i da ćemo identifikovati posebna interesovanja koja su se razvila u poslednjoj polovini ovog milenijuma, u periodu koje nazivamo moderna vremena. Naša današnja svest o ovim koincidencijama predstavlja neku vrstu buđenja iz ovih interesovanja. Da bismo razumeli istoriju, moramo shvatiti kako se razvija naš svakodnevni pogled na svet, kako su njega kreirali ljudi koji su živeli pre nas. Bilo je potrebno hiljadu godina da bi se razvio moderni način gledanja na stvari, i da bi smo zaista razumeli gde se sada nalazimo, moramo se vratiti nazad u hiljaditu godinu i onda se kretati napred kroz čitav milenijum, doživljavajući kao da smo zaista živeli u svakom periodu pojedinačno. Zamislimo da živimo u godini 1000, u srednjem veku. Prva stvar koju moramo da razumemo jeste da su stvarnost tog vremena kreirali moćni sveštenici hrišćanske crkve. Zbog svog položaja ovi ljudi su imali veliki uticaj na svest ljudi. A svet koji su ovi sveštenici opisivali kao stvaran bio je pre svega, duhovan. Oni stvaraju realnost koja smešta njihovu ideju Božanskog plana u centar života. Zamislimo da smo se rodili u klasi svoga oca koja je u osnovi, ili seljačka, ili aristokratska – i znamo da ćemo čitav život pripadati toj klasi. Ali, bez obzira kojoj klasi pripadamo, ili koji posao obavljamo, brzo shvatimo da je društveni položaj drugorazredan prema duhovnoj realnosti života koju definiše crkva. Život je prolazan duhovni test, otkrivamo zatim, Sveštenik objašnjava da je Bog postavio čoveka u centar svog univerzuma, koji je okružen čitavim kosmosom, zbog jednog jedinog cilja: da bi smo pridobili ili izgubili spas. I na ovom procesu moramo izabrati između dve suprotne sile: snage Boga, ili skrivenih iskušenja Đavola. Ali u ovoj borbi niste sami, uopšte niste kao pojedinac kvalifikovani da odredite svoj status u ovom pogledu.To je područje sveštenika, oni su tu da tumače Pismo i da vam kažu na svakom vašem koraku da li ste u skladu s Bogom, ili vas je obmanula Sotona. Ako pratite njihova iskusrtva Vi ste siguni da će nagrada nakon smrti sigurno doći. Ali ako propustite da sledite pravac koji su oni odredili, onda znate……ekskomunikacija(…..) i određeno prokletstvo. Vaš pogled na svet počinje da se ruši u 14 i 15 veku. Prvo primećujete određene nepodesnosti u samoj crkvi: Sveštenici tajno oskrnavljuju svoje zavete čestitosti, na primer kada primaju zahvalnost što tumače drugačije Pismo, kada aristokratija gazi bibliske zakone. Ove vas nepodesenosti zbunjuju zato što sveštenici propovedaju da su oni jedina veza između vas i Boga. Grupa koju je predvodio Martin Luter, poziva na postupni raskid sa papskim hrišćanstvom. Sveštenstvo je korumpirano, kažu oni; zahtevajući kraj svešteničkom vladanju ljudskim umom. Nova crkva je zasnovana na ideji da svaka osoba treba da ima sopstveni pristup Pismu i da ga tumači onako kako želi, bez posrednika. Dok posmatrate u neverici pobuna je uspela. Sveštenici su počeli da gube. Vekovima su ovi ljudi definisali stvarnost, a sada pred vašim očima, oni gube svoju uverljivost. Dosledno tome, ceo svet je doveden u pitanje. Čista saglasnost o prirodi univerzuma i o cilju ljudskog života, zasnovano svešteničkim objašnjenjima, raspada se ostavljajući Vas i sve druge ljude u zapadnoj kulturi na vrlo nesigurnom tlu. Vi ste u stvari odrasli, da imate autoritet u svom životu koji će vam definisati stvarnost, i bez tih spoljašnjih uputstava osećate se zbunjeno i izgubljeno. Ako su sveštenička tumačenja i razlozi za ljudsku egzistenciju pogrešna, onda se pitate šta je ispravno? Nastao je ogroman preokret. Stari pogled na svet je svuda počeo da se stavlja na probu. Godine 1600 astronomi su bez sumnje dokazali da se sunce i planete ne okreću oko Zemlje, onako kako je crkva to objašnjavala. Postalo je jasno da je Zemlja jedna mala planeta koja se okreće oko Sunca u Galaksiji u kojoj postoji još bilion takvih zvezda. Čovečanstvo je izgubilo svoje centralno mesto u Boožanskom univerzumu ‚‚Vidiš li posledice toga? Sada kada posmatramo vremenske prilike, ili, rast biljke, ili, nečiju iznenadnu smrt, ono što osećamo je zbunjenost. U prošlosti mogao si da kažeš da je odgovoran Bog ili Đavo. Ali kada se srušio srednjovekovni pogled na svet, ta je sigurnost otišla sa njim. Sve stvari koje si uzimao zdravo za gotovo, sada traže novu definiciju, naročito priroda Boga i naš odnos prema Bogu. Sa tom svešću počinju moderna vremena. Narasta demokratski duh i masovno napredovanje u papski i kraljevski autoritet. Objašnjenja univerzuma koja su bila zasnovana na špekulacijama, ili bibliskoj veri ne prihvataju se više automatski. Uprkos nedostatku sigurnosti mi nismo želeli da neka nova grupa ljudi kontroliše našu stvarnost, kao što su to činili naši sveštenici. Znali ste da ste izgubili svoju sigurnost u samu prirodu Boga. Ako ste osećali da imate metod kojim ste mogli da otkrivate prirodu svega što je oko Vas, uključujuči Boga i pravi cilj ljudskog postojanja na Zemlji. I tako ste poslali sve istražitelje da pronađu pravu prirodu Vaše situacije i da se vrate sa odgovorom. Rukopis kaže – da je u ovom trenutku počela naša preokupacija od koje se sada budimo. MI smo poslali ove istraživace napolje da se vrate sa potpunim objašnjenjem naše egzistencije, ali zbog složenosti univerzuma oni nisu bili u stanju da se odmah vrate. Kada naučni metod nije mogao da donese pravu sliku Boga i smisao ljudskog postojanja na Zemlji, zapadnu kulturu je duboko pogodio nedostatak sigurnosti i značenja. Morali smo nešto drugo da radimo, dok nismo dobili odgovore na naša pitanja. Tako smo stigli do nečega što je izgledalo kao vrlo logično rešenje. Pogledali smo jedni druge i rekli: – Pa dobro pošto se naši istraživači još uvek nisu vratili sa odgovorom na našu duhovnu situaciju, zašto da se smirimo u ovom novom svetu dok budemo čekali. Mi smo sigurno naučili dovoljno da upravljamo svetom za naše dobro, pa zašto onda ne bismo u međuvremenu radili na tome da poboljšamo uslove života, naš osećaj sigurnosti u svetu? I to je ono što smo radili, vekovima unazad. Zataškali smo svoj osećaj izgubljenosti, tako što smo uzeli stvar u svoje ruke, skoncentrisali se na osvajanje zemlje i korišćenjem njenih prirodnih bogatstava da poboljšamo svoj položaj, i tek sada kad smo stigli do kraja milenijuma, kažemo da vidimo šta se desilo? Naša težnja je postala preokupacija. Potpuno smo se predali stvaranju svetovne, ekonomske sigurnosti, da bismo zamenili duhovnu koju smo izgubili. Pitanje: ‚‚Zašto živimo i šta se zaista ovde dešava u duhu, polako je gurnuto u stranu i zataškano. Pošto smo radili na tome da izgradimo što udobniji stil preživljavanja, mi smo to prihvatili kao jedini razlog življenja i postepeno smo zaboravili naše osnovno pitanje…zaboravili smo da još uvek neznamo zbog čega uopšte živimo?! II - DRUGI UVID Da li shvatate da jasnije osećate ljudski svet? Da li shvatate da su svi bili preokupirani? Ova perspektiva objašnjava dosta toga. Koliko ljudi znate koji su opsednuti svojim poslom, koji imaju stres srodan bolesti i koji ne mogu da uspore? Oni ne mogu da uspore zato što koriste svoju rutinu da se zaborave, da svedu život samo na praktične potrebe. Oni rade samo zato da ne bi razmišljali o tome koliko su nesigurni u smisao svog življenja. Drugi uvid proširuje našu svest o istorijskom vremenu. ON nam pokazuje kako da posmatramo kulturu, ne samo iz sadašnje perspektive, već iz perspektive čitavog milenijuma. On nam otkriva naše preokupacije i tako nas postavlja iznad njih. Upavo smo doživeli ovu produženu istoriju. Mi sada živimo u produženoj sadašnjosti. Ako sada pogledamo ljude u svetu, trebalo bi da budemo u stanju da jasno vidimo ovu opsesiju i snažnu preokupaciju ekonomskim progresom. U suštini rukopis kaze da je ta preokupacija bila neophodan stupanj u razvoju čovečanstva. Ali mi smo potrošili dovoljno vremena nastanjujući se u ovom svetu. Sada je vreme da se otrgnemo od naših preokupacija, i da razmislimo o prvobitnom stanju. ŠTA SE NALAZI IZA ZIVOTA NA OVOJ PLANETI?ZASTO SMO ZAISTA OVDE? Nastanili smo zemlju i otkrili da metalne rude mogu da se tope i da od njih mogu da se naprave dve vrste sprava. Pronašli smo izvore energije – prvo paru, pa zatim gorivo, struju i na kraju nuklearnu energiju. Unapredili smo privredu, masovnu proizvodnju, i sada upravljamo velikim prodavnicama materijalnih dobara i širokom mrežom raspodele. Početak svega toga je bio napredak, želja pojedinca da stvori sigurnost, cilj, dok je čekao na istinu. Odlučili smo da stvorimo mnogo lepši i udobniji život, za nas i našu decu, i za samo 400 godina naša preokupacija je stvorila ljudski svet u kome mogu da se proizvedu ove udobnosti života. Problem je u tome što je naša isključiva, opsesivna potreba da zavladamo prirodom i da nam bude što udobnije, doveli prirodu planete do iscrpljenosti i na ivici kolapsa. Nismo mogli da nastavimo ovim putem. Drugi uvid nas neizbežno osvestio. Dostigli smo vrh u našem kulturnom razvoju. Dostigli smo ono što smo kolektivno odlučili da uradimo, i kada se to desilo naša preokupacija se istrošila i mi se budimo za nešto drugo. 400 godina stara opsesija je dovedena kraju. Stvorili smo oruđa materijalne sigurnosti i sada smo spremni da otkrijemo zašto smo to uradili. Slučajni susreti šesto imaju dublje značenje.TO počinjemo da shvatamo kada postanemo svesni i povezani sa energijom. Otkriće fizike, psihologije, misticizma, religije, čine novu sintezu zasnovanu na opažanju KOINCIDENCIJE. Ljudi iako nisu svesni toga, imaju tendenciju da kontrolišu i dominiraju jedni nad drugim ljudima. MI želimo da osvojimo energiju koja postoji među ljudima. Ona nas nekako gradi, čini da se osećamo bolje. U raspravi dvoje ljudi jedan pobeđuje, ubedivši onog drugog da je on u pravu, onda se može videti kako se energija onog ko je izgubio uliva u pobednikovu, ostavljajući gubitnika da se oseća iscrpljeno, slabo i nekako zbunjeno. ,,Pobednik“ je samo delimično svestan onoga što radi. Misli da je u pravu ako kontroliše situaciju, i bez sumnje je davno naucio, da može uspešno to da radi ako se drži određene strategije. (Moje misljenje je, da je sada mnogo drugacija situacija i da su ljudi mnogo osvesceniji upravo u vezi ovih borbi za energiju, u odnosu na neko predjasnje stanje i vreme. Sada se vecina svesnije upusta, ili ne upusta u konfliktne situacije, raspre, ili rasprave. Bar sam se ja uverila u takve cinjenice i zbivanja.) (Obratite paznju na ovaj deo, vrlo bitan.) On se prvo pretvara da ti je prijatelj, onda pronađe da nešto nije u redu u onome što radiš (možda po njemu da si u nekoj opasnosti). U stvari on suptilno podriva tvoju samouverenost, sve dok ne počneš da se indetifikuješ sa njim. Čim se ovo desi ti si njegov. To je samo jedna od strategija koju ljudi koriste da bi uzeli drugima energiju. Sve ovo je još uvek nejasno većini ljudi. Sve što znamo jeste to da smo slabi i da se osećamo bolje kada kontrolišemo druge. Ono što ne shvatamo jeste to da kada se mi osećamo bolje, to košta onu drugu osobu. Mi krademo njenu energiju. Većina ljudi prođe kroz život u stalnoj potrazi za nečijom, tuđom energijom. I ako se s vremena na vreme desi nešto drugo. Upoznamo nekog ko želi da nam bar na kratko dobrovoljno šalje svoju energiju. Jedno je jasno, da onaj nad kojim se dominira čini onog dominantnog, snažnijim i sveznajućim, ali to izvlači životnu energiju iz onih nad kojima se dominira. Nema velike razlike ako sebi kažemo da to radimo za dobro neke osobe, ili zato što su naša deca, i da zato moramo da ih stalno kontrolišemo. Kvar će se svakako dogoditi. Kada neko dominira nad tobom psihički, to briše tvoje misli. Ti ne gubiš intelektualnu raspravu, već nemaš energije i psihičke bistrine da se raspravljaš. Na žalost ova vrsta psihičkog nasilja se dešava stalno u ljudskoj kulturi, a često to rade ljudi koji su u nekom drugom smislu sasvim u redu. III UVID – pokazuje da je svet ogroman sistem energije. IV UVID – ukazuje na to da smo se mi ljudi dugo vremena nesvesno borili za jedini deo ove energije koji nam je bio dostupan: deo koji se nalazi u ljudima. O tome se radi u svakom ljudskom sukobu na svakom nivou – od sitnih sukoba u porodicama i na poslu do ratova među narodima. To je rezultat našeg osećanja nesigurnosti, slabosti i potrebe da ukarademo tuđu energiju da bismo se osećali dobro. Razumevanje Četvrtog uvida je stvar sagledavanja ljudskog sveta kao beskrajnog nadmetanja za energiju i samim tim za moć. Ipak kada ljudi budu shvatili za sta se bore, počeće da prevazilaze ove sukobe. Tako ćemo se oslobađati tog nadmetanja za čistu ljudsku energiju, zato što ćemo konačno biti sposobni da primamo energiju iz drugih izvora. Ishrana je prvi korak za skupljanje energije. Ali da bi potpuno upili energiju iz hrane, moramo da je poštujemo. Uživati! Ukus je važan . Moramo uživati u ukusu. To je razlog molitve pre jela. Ne radi se samo o tome da budemo zahvalni, već da od jela napravimo doživljaj, tako da energija iz hrane može da uđe u naše telo. Ta vrsta posebne zahvalnosti prema hrani bila je stvarni cilj, iza uobičajenog religioznog običaja zahvalnosti, a rezultat je bio sakupljanje više energije. Nakon što ličnu energiju povećavamo na ovaj način, postajemo mnogo osetljiviji na energiju svih stvari oko nas…a onda naučimo da unosimo ovu energiju u sebe bez hrane. Sve oko nas ima energiju. Ali svako ima svoju posebnu energiju. Zato neka mesta pruzaju više energije nego neka druga. To zavisi od toga kako se naš oblik uklapa u tu energiju. Moraš biti otvoren da kontrolišeš, da koristiš svoj osećaj razumevanja. Praduzimaš sledeći korak tako da dobijaš utisak da si ispunjen. Postaješ lagan, siguran i povezan sa okolinom. To je osećanje ljubavi prema svemu. Ti nateraš sebe da voliš sve oko sebe. (To sto volis ne unistavas). Ti dozvoljavaš da ljubav udje u tebe. Kada voliš lepotu i jedinstvo stvari ti primaš energiju. Uloga ljubavi se dugo vremena ne shvata tačno. Ljubav nije osećanje koje nam je potrebno da bi smo bili bolji, da bi smo popravili svet, ili zbog neke apstrakne moralne odgovornosti, ili zato što bi trebalo da odustanemo od hedonizma. Spajanje sa energijom prvo se manifestuje kao uzbuđenje, zatim kao euforija, a onda ljubav. Pronalaženje energije za dostizanje tog stanja ljubavi sigurno pomaže svetu, ali ona najviše pomaže nama. To je najveći hedonizam koji možemo da doživimo. Kada neko jednom doživi mistično iskustvo, onda ponovo vraćanje u ovo stanje i podizanje nečije lične energije dolazi mnogo lakše. Drugi takođe mogu da se povežu ali im je potrebno više vremena. Snažno osećanje na to iskustvo, olakšava njegovo ponovno pojavljivanje. Nakon toga čovek to gradi polako. Kada se to dešava, čovekovo energetsko polje izgleda od bele do zelene i plave boje. Ali najvažnije je što se ono širi. Za vreme mističnog iskustva naša energija sija prema čitavom univerzumu. U suštini mi stupamo u vezu i privlačimo energiju iz čitavog sveta, i za uzvrat naša se energija uvećava i obuhvata sve, svuda. Tada se osećamo kao da je čitav univerzum naše telo, a mi glava, ili tačnije oči. I UVID - se dogodi onda kada koincidencije shvatimo ozbiljno. Ove koincidencije čine da osećamo kao da postoji još nešto više, nešto duhovno, što se dešava iza svega što mi radimo. II UVID – ustanovljuje našu svesnost kao nešto stvarno. Postajemo svesni naše preokupacije materijalnim preživljavanjem, kontrolisanjem situacije u svetu zbog sigurnosti, i znamo da naša stvarnost sada predstavlja neku vrstu buđenja za ono što se stvarno dešava. III UVID – počinje sa novim pogledom na život. On definiše fizički svet kao čistu energiju koja nekako odgovara na snagu naših misli. V – UVID – opisuje ljudsku tendenciju da kradu energiju od drugih ljudi tako što će ih kontrolisati, oduzimajući im njihove sopstvene misli, zločin u koji smo mi umešani zato što osećamo kao da smo potrošili energiju, i da smo odsečeni. Ova oskudica energije može se nadoknaditi, naravno , kada stupimo u kontakt sa Višim izvorom. Univerzum nam može ponuditi sve što nam je potrebno, samo ako možemo da se otvorimo prema njemu. To je otkrovenje PETOG uvida. V uvid nam pokazuje da postoji alternativni izvor energije, ali mi se nemožemo povezati sa ovim izvorom sve dok se ne uhvatimo u koštac sa tim određenim načinom kojim se mi kao pojedinci – koristimo da bismo kontrolisali druge i da prestanemo da radimo to – zato što kad god se vratimo u to staro ponašanje, mi se odkidamo od izvora. Zbog toga je potreban rad na sebi, kontrola nasih misli, osecanja i dela. Radi se o tome da polako steknemo ono što smo nakratko videli, malo – pomalo, i da počnemo da napredujemo prema toj krajnjoj svesnosti. Ali da bi smo to uradili, mi moramo naučiti da se svesvno punimo tom energijom, zato što ova energija donosi koincidencije, a koincidencije nam pomažu, da ovaj novi stupanj dovedemo u realnost na čvrstoj osnovi. Kada se desi nešto više od slučajnosti, što nas vodi dalje u našem životu, onda mi postajemo mnogo ispunjeniji ljudi. Osećamo kao da nas sudbina vodi ka onome što treba da postanemo. Kada se to desi, nivo energije koji donosi koincidencije, uvlači se u nas. Mi možemo biti izbačeni iz toga, ili je možemo izgubiti ako se plašimo, ali ovaj stupanj nam koristi kao nova spoljašnja granica koja može biti dostignuta prilično lako. Mi smo postali nova ličnost. Mi postojimo na stupnju više energije, na stupnju više vibracije. Mi se ispunjavamo, rastemo, ispunjavamo i ponovo rastemo. Tako mi nastavljamo evoluciju univerzuma ka sve višim i višim vibracijama. Ova evolucija se odvija nesvesno kroz ljudsku istoriju. To objašnjava zašto je civilizacija napredovala i zašto su ljudi sada viši, zašto žive duže i tako dalje. Sada mi čitav proces obavljamo svesno. To je ono što nam govori rukopis. O tome se radi u ovom pokretu prema svetskoj duhovnoj svesnosti. Sve što je potrebno jeste da se napunimo energijom i koincidencije počinju da se događaju mnogo češće. Pre nego što budemo mogli da se povežemo sa energijom na snažnijoj osnovi postoji još jedna prepreka koju moramo da preskočimo. VI (6) uvid govori o tome. VI UVID (6) Mi moramo da se suočimo sa našim sopstvenim načinom kontrolisanja drugih. Oslobađanje od ove navike nije lako zato što je ono u osnovi nesvesno. Rešenje je u tome da se postane potpuno svestan te navike, a to činimo tako što prepoznajemo da je naš poseban stil kontrolisanja drugih onaj koji smo naučili u detinjstvu da bi smo privukli pažnju, da bi smo privukli energiju i saznanje da smo tu zaglavljeni. Taj stil je nešto što ponavljamo iznova. To je naša nesvesna drama. DRAMA POVUČENOSTI Da bi preuzeo energiju, princip je takav da stvaraš ovu dramu u svojoj glavi tokom koje se povlačiš i izgledaš misteriozno i tajnovito. Često misliš da si oprezan, ali ti se zapravo nadaš da će neko biti uvučen u ovu dramu i da će pokušati da otkrije šta se dešava sa tobom. Kada se neko uvuče on ostaje ne odrađen, terajući druge da se bore i kopaju i da otkrivaju njegova prava osećanja. Dok se oni tako trude, daju ti svoju punu pažnju i tako ti pružaju svoju energiju. Što ih duže držiš zainteresovane i da budeš tajnovit, toliko više primaš energije. Na žalost kada igraš povučenost, tvoj život se razvija vrlo sporo, zato što ponavljaš ovu scenu ponovo i ponovo. Prvi korak u oslobađanju, za svakog od nas, jeste da postanemo svesni naših kontrolnih drama. Ništa nemože da napreduje sve dok se zaista ne zagledamo u sebe i ne otkrijemo šta to radimo da bi smo kontrolisali ljudima i oduzimali im energiju. Svako od nas mora da se vrati u svoju prošlost, nazad u detinjstvo i da vidi kako se formirala ova navika. Shvatanje njenog početka zatvara nam put da svesno kontrolišemo ljude. Većina članova naših porodica su sami takođe učestvovali u dramama, pokušavajući da nam oduzmu energiju kada smo bili deca. Zato smo mi morali odmah da stvorimo našu kontrolnu dramu. Morali smo da imamo strategiju da povratimo svoju energiju. Lične drame smo uvek razvijali u odnosu na naše članove porodice. Kada jednom shvatimo energetsku dinamiku u svojim porodicama, možemo da krenemo dalje od ovih strategija kontrolisanja i da uvidimo šta se zaista dešava. Svaka osoba mora da protumači svoje porodično iskustvo sa razvojne tačke gledišta, i da otkrije ko je on stvarno. Jednom kada to uradimo, naša kontrolna drama nestaje i pojavljuje se naš pravi život. ISPITIVAČ je druga vrsta drame. Ljudi koji koriste ovo oružje da bi zadobili energiju, postavljaju dramu tako što postavljaju pitanja i ispituju život druge osobe, sa osnovnim ciljem da pronađu nešto što nevalja. Kada to uspiju, onda oni kritikuju ovaj aspekt nečijeg života. Ako ova strategija uspe, onda je osoba koja se kritikuje uvučena u dramu. Oni onda postaju zbunjeni kada je ispitivač u njihovoj blizini, i počinju da vode računa o tome šta ispitivač radi i misli, trudeći se da ne urade ništa pogrešno što bi ispitivač primetio. Ova psihička popustljivost pruža ispitivaču energiju koju on želi. Kada se upleteš u ovakvu dramu, zar se ne ponašaš na određeni način, tako da ta osoba ne može da kritikuje? On te odvodi od tvog pravog puta i uništava tvoju energiju, zato što ti procenjuješ sebe onim što bi on možda mogao da misli. Svi manipulišu zbog energije, ili agresivno-direkno terajući ljude da obraćaju pažnju na njih, ili pasivno, pokazujući prema ljudima simpatiju, ili zainteresovanost da bi privukli pažnju. Na primer, ako te neko maltretira, bilo fizički ili psihički, onda si ti primoran, iz straha da će ti se nešto loše desiti, da obratiš pažnju na njega i da mu daš energiju, (ili pokusaja da ga ne povredis na neki nacin, ako ti je neko tvoj, rodbina, neko drag…V.) Osoba koja te maltretira uvlači te u najagresivniju vrstu drame u ono što VI (Šesti) uvid naziva zastrašitelj. Ako ti neko, sa druge strane, odmah ispriča sve ružne stvari koje su mu se dogodile, nagoveštavajući možda da si ti odgovoran, i da se, ako odbiješ da mu pomogneš, te će užasne stvari nastaviti da se dešavaju, onda ova osoba želi da kontroliše na najpasivnijem mogućem nivou, koji rukopis zove drama ,,jadan ja“. Zar nismo imali ponekad osobu u čijem prisustvu osećamo krivicu, i ako znamo da ne postoji razlog za tako nešto. To nam se dogodi kada upadnemo u dramu jadan ja. Sve što te osobe urade stavlja nas u poziciju u kojoj moramo da se branimo od ideje da nismo dovoljno učinili za tu osobu. Zato se osećamo krivim čim smo u njihovom društvu. Bilo čija drama može biti objašnjena u zavisnosti od toga gde se može smestiti na ovoj lestvici od agresivne do pasivne. Ako je osoba suptilna u svojoj agresiji pronalazeći geške I polako podrivajuči tvoj svet da bi preotela tvoju energiju, onda će ova osoba biti ISPITIVAC. Manje pasivni od drame ,,JADAN JA “ jeste drama POVUCENOST. Tako je red ovih drama: ZASTRASITELJ, ISPITIVAC, POVUCEN, JADAN JA. Svi ljudi mogu da se smeste u neki od ovih stilova. Neki ljudi koriste više njih u zavisnosti od okolnosti, ali većina nas ima jednu dominantnu kontrolnu dramu, koju imamo običaj da ponavljamo u zavisnosti od toga koja je dobro funkconisala sa članovima porodice u našem detinjstvu. Ako si dete, a neko ti oduzima enrgiju tako što te fizički maltretira, onda ne vredi da budeš povučen. Ti ne možeš da ih nateraš da ti pruže energiju tako što ćeš biti stidljiv. Njih baš briga šta se dešava u tebi. Oni su suviše jaki. Tako si ti nateran da postaneš mnogo pasivniji i da pokušaš „jadan ja“ prilaz, obraćajući se milosti druge osobe saplićući je zbog maltretiranja koje ti nanosi. Ako ovo ne uspe, onda kao dete trpiš sve dok ne postaneš dovoljno odrastao da eksplodiraš protiv nasilja, i da na agresiju odgovoriš agresijom. Osoba ide u bilo koju krajnost koja joj je potrebna da bi privukla pažnju i energiju u svojoj porodici. I posle toga, ova strategija postaje njihov osnovni način kontrolisanja drugih da bi dobili enrgiju od svakog, drama koju stalno ponavljau. KAKO POSTAJE ISPITIVAČ? Šta bi radio da si dete i da članovi tvoje porodice ili nisu tu, ili te ignorišu zato što su zauzeti svojim karijerama, ili nečim sličnim, (npr. radom u polju) jednostavno ne brinu toliko o tebi, zapostavljen si? Povučenost ne bi sigurno privukla njihovu pažnju; oni je ne bi ni primetili. Zar ne bi pribegao ispitivanju i čeprkanju i konačno pronalaženju nečeg što je loše u ovim povučenim ljudima, da bi privukao njihovu pažnju i energiju? To je ono što radi ispitivač. Povučeni ljudi stvaraju ispitivače. A ispitivači čine ljude povučenim. Zastašitelji stvaraju drame „jadan ja“, a ako ovo ne uspe onda druge zastrašivače. Tako se kontrolne drame same obnavljaju. Ljudi imaju tendenciju da u drugima vide ove drame, ali misle da su oni sami oslobođeni ovih izuma. Svako od nas mora da prevaziđe ovu iluziju da bi smo mogli da krenemo dalje. Skoro svi smo zaglibljeni u drame i moramo da se pomerimo korak nazad i da se dovoljno dugo posmatramo da bi smo otkrili o čemu se radi. Kad jednom vidimo svoju kontrolnu dramu onda smo zaista slobodni da prevaziđemo tu nesvesnu igru koju igramo. Mi možemo pronaći dublju svrhu našeg života, duhovni razlog zbog koga smo rođeni u svojoj porodici.Može početi da nam bude jasnije ko smo mi zaista? Svako od nas mora da se vrati u svoje porodično iskustvo, u vreme i mesto detinjstva i da ponovo vidi šta se desilo! Jednom kada postanemo svesni naše kontrolne drame, onda možemo da se koncentrišemo na višu istinu naše porodice, na njenu dobru stranu koja leži iza energetskih sukoba. Kada jednom otkrijemo ovu istinu, ona može da pruži energiju našem životu, zato što nam ova istina govori ko smo mi, kuda idemo i šta radimo? Naše pribrano držanje je pokazatelj naše dobre povezanosti sa energijom. Kada shvatimo ko smo, mnogo će nam biti lakše da ostanemo povezani sa energijom. Proces pronalaženja tvog intimnog duhovnog identiteta uključuje posmatranje našeg čitavog života kao jedne duge priče i pokušaj da pronađemo više značenje. Postavimo pitanje: zašto smo se rodili baš ovde u ovoj porodici? Koje je značenje toga? Mi tražimo značenje koje je imao život naših roditelja za nas, razlog zbog kojeg su nas rodili, šta smo mogli da naučimo? Svako ljudsko biće, bilo da je svesno toga ili ne, pokazuje svojim životom koliko misli da bi čovek trebalo da živi. Mi moramo pokušati da otkrijemo šta su nas oni naučili i isto šta je u njihovom životu moglo bolje da se uradi. Deo onoga što mi radimo na sebi je ono što bi mi želeli da popravimo u životu naših roditelja. Mi nismo samo fizičke tvorevine naših roditelja, mi smo takođe i njihova psihička tvorevina. Nas su stvorili naši roditelji i njihovi životi imaju neopoziv uticaj na ono što smo mi. Da bi zaista otkrili ko smo, moramo priznati da smo počeli da se stvaramo između njihovih istina. Zato smo mi rođeni tu da iz više perspektive vidimo ono zašto su oni živeli! Ako od svoje majke primiš saznanje da je život duhovnost, a od oca da je život zabava i avantura, tvoj život je kombinacija ova dva pristupa. Za tebe će problem biti duhovnost. Ceo život ćeš nešto tražiti što te ispunjva. To je problem koji tvoji roditelji nisu uspeli da reše, već su ga ostavili tebi. Ovo je pitanje tvog razvoja, pitanje tvog života. Ako posmotrimo život kao jednu priču, od rođenja do danas, bićemo sposobni da vidimo kako smo svo vreme tokom života radili na svom problemu
Posted on: Sun, 08 Sep 2013 09:40:56 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015