DNEVNIK BESKUĆNIKA - 2 DEO 1. jul 2013. Pozvali me na logorsku vatru kraj Save. Imali su i votku. Bio s njima dok je nismo popili. Tanja mi sedela u krilu da se od hladne zemlje malo ugreje. Imala je meke usne u poljupcu i blagi dodir ruke. Obgrlio joj ispod suknje kolena, nisam išao dalje. Vratio se na klupu u parku; ogrnuo kabanicom. Posmatrao sopstvena sećanja, kao kurjak što se u jazbinu povlači da rane oliže. I sećanje je sadašnjost. Nad Beogradom se ne vide zvezde. 1:05 Baterija na laptopu otkazuje. Serviseri mi bezdušno traže 50 evra. Nema cenjkanja, vele, i mi moramo da živimo; takav sam bio i ja, kada sam s životom bio u drugim odnosima. Setio se Mirjane, s kojom sam proživeo 30 godina, a koja me još čeka. 18:45 3. jul 2013. Kao putnika bez karte i antisocijalnog elementa, u nedođiji ispred Lapova, izbacili me iz voza. Sjebao se kroz neko šipražje dok nisam izašao na livade. Jedan dobri čovek poveze me traktorom i pokaza na autoput. „Ovolika neobrađena zemlja pusta, a vama dupe ne da mira“, kaza. Pozdravili smo se, i sa klupe ispod oraha dugo sam gledao za njim. 8:OO Iz voza Niš – Knjaževac opet me kao propalicu istresli, ali tek u Podvisu. Preostalih 6 km pešačio i razmišljao da li će me i Mirjana izbaciti. 17:50 Zabezeknula se od neverice; oduševila. Posle je plakala. Takva je ljubav. 19:45 4. jul 2013. Čudesan mir, toplina kreveta, i njena kosa u mojoj. Setio se njenog prvog poljupca, pod kestenom, kraj Timoka. I svih alkoholisanih noći, i još koječega. I sveta, u kojem će se srce, ako ne prepukne, skameniti. Znao sam da je u pitanju samo privremena emocija i da ću opet otići. 2:10 6. jul 2013. Zatvarao firmu, zanatlijsku. Otvorio je 2002., s namerom da postanem kapitalista i čovek. Nisam imao tu dušu. Obišao 18 šaltera. Iza stakla susretao dostojanstveno ozbiljne, koji znaju da čitaju i pišu. Svih 18 pripadnika javnih službi rekoše mi da se dugovanja moraju podmiriti. Takav je zakon. Pomislio na organizovanu zločinačku delatnost. 15:00 9. jul 2013. Prodao šta sam imao prodati, podelio s Mirjanom pare. Njoj dao više. Zbog te humanosti i pustih ideala ja sam ovako i najebao. 16:40 Lagodnost življenja je besmislena ako je samoj sebi svrha. I brige što od nje potiču. Život kojim bih živeo je otišao, ostao mi je samo ovaj. U njemu su svi putevi dobri, možda besciljni. 23:55 11. jul 2013. Uobraženo stvorenje je čovek i veruje da mu sve pripada. Kao onaj petao, što kukuriče u zoru uveren da sunce izlazi da bi čulo njegov kukuriku, tako i čovek, pun sebe, živi verujući da je vaskoliki svet tek zarad njegovog ćefa i uživanja stvoren. I nemoćan je u toj zaslepljenosti svojoj, sve i da hoće ne može da bude drugačiji. Duboko u sebi, svaki od nas nosi i svest o svome savršenstvu, nepokolebljivo uverenje o neophodnosti svoga prisustva na zemlji i svome značaju. 1:10 15. jul 2013. Na uličnoj terasi kafića u Nišu, kao platežno sposoban, naručio kafu. Dva menadžera, kanda li, preduzetnika li, poverljivo su za stolom iza mene razgovarali o ulaganju novca koji će sam sebe oploditi. Četvrtasti je spominjao 35 i 40 % i ljude koje treba podmazati, a kravatisani preporučivao nekog „stabilnog“ čoveka, „na mestu i od reči“, i uzdisao za vremenima kada se „preko noći“ od jedne pare moglo napraviti dve pa i tri. Često su se javljali na telefone, i vrata njihovih auta, kada su ustali i stupili na pločnik, otključala su se s melodijama obećavajućeg sveta. Dohvatio s tacne na njihovom stolu kocku ratluka. Pomislio na žene u Knjaževcu koje u trikotažama rade za pola kutije duvana na sat. Seo u voz za Beograd. 13:15 18. jul 2013. U Šilerovoj srušiše onoliku zgradurinu i slavodobitno stadoše na put kriminalu. Zli jezici vele da su tamo bili i neki nezgodni snimci, sa ljudima u državnoj službi, što staju na put besporetku. Deca koja rastu na ulici u prestonom gradu bave se džeparenjem i kupaju se kad padne kiša. Verovatno im gradski oci Beograda tu zgradu u Šilerovoj i ne renoviraše u Dom, opravdano strahujući da se ne organizuju i postanu još gori. 17:00 Naši najbolji sinovi – političari i tajkuni – kupili su po zemlji Srbiji sve što se kupiti moglo. Postali su lokomotiva razvoja, zatvorivši fabrike kao neperspektivnu delatnost, bacivši sitnuriji kao isplatu po koji evro u prašinu. Otvorili su i narodne kuhinje, humanitarno. Kultura je postala nevažna jer ideali nikuda ne vode. 17:55 Novac se okreće s papirima, u tome je inteligencija, vele, i onaj ko na mešalici 10 sati za 15 evra radi neće imati nikada ništa. Moj narod se okreće kako televizija kaže pa ga i jebe kako gde ko stigne. 22:15 21. jul 2013. Pričao je o varošima srbijanskim i reče da nema nijedne gde banke nisu na najboljim lokacijama i da je to trenutno najperspektivnija proizvodna delatnost. „Tako je i sa Beogradom“, kaza. „On im je srce!“ Naum mu je bio da napravimo praćke, te da u gluvo doba poizdalje ispalimo po koji kamen na njih. Vremenom bi stvorili Organizaciju. Rekoh mu da sam ja samo društveno neprilagođen, i da sam individualista, i poželeo sam mu svaku sreću i uspeh u radu. 00:50 25. jul 2013. Posmatrao objekat skoro četiri sata, sve do ponoći, sokoleći se da ga opljačkam. Prethodno pratio vlasnika, patriotu iz 90-tih, odbornika SPS–a, direktora a potom i većinskog akcionara te firme, i još nekih, preduzetnika i demokratu, gradonačelnika DOS-a, poslanika SDS–a, pa pobornika evropskih integracija SNS-a. Promenio, valjda, osam stranaka, u Skupštini izbegava da se izjašnjava i disciplinovano glasa. Video mu i gospođu, još držeću, putujuću juvelirnicu. Svetla se nisu palila a na telefon se niko nije javljao. Uzverao se na susednu garažu i prebacio na njihov zid. Držeći se rukama za šiljke na vrhu, već spustio noge, nameren da u dvorište skočim. Sa dve strane se začulo sviranje alki na lancu, zarežali tek kad su stigli do mene, jedva vratio muda na ogradu. Bauljao što brže ka garaži, praćen bliskim propinjanjem i iskeženim očnjacima dve džukele. Skočio na ulicu, pobegao. Ceo dan razmatrao neiskustvo i vežbao duboko disanje. Još učim zanat. 20:45 26. avgust 2013. Pre 27 dana odveli me na robiju, uhvaćen na delu pri krađi torbe na autobuskoj stanici, nisu mi verovali da sam samo vežbao, a jutros me pustili tri dana ranije, usled prenapregnutih kapaciteta. Uložio protest što pre vremena izlazim i rekao im da kao patriota hoću svoj dug državi da izmirim do kraja – mislili su da ih zajebavam i ponovo hteli da me biju. Popunjavajući mi karton, raspitivali se šta ću da radim i da li ću opet da kradem i sad kad sam video da se to ne isplati. Pomislih da im kažem da se kriminal isplati, sudeći po Skupštini Republike Srbije, i da smo prema ološu tamo prisutnom mi svi ostali lopovi ništa, ali sam oćutao. Ulica pred zatvorom imala je dva smera, mogao sam da idem levo ili desno, kako mi se ćefne. 15:20 Izgubljeno vreme se ne vraća i nema mrdanja. 23:55
Posted on: Mon, 26 Aug 2013 22:29:37 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015