Danas poslijepodne sam tako plakala zbog muca,ženska mi je ujutro stavila sol na ranu kada me pitala da li bi uzela neku macu.Isuse Bože ne mogu vidjeti mačku na cesti kada ju slučajno vidim,a kamoli da idem uzimati mačku.Ženska koja me to pitala inače nije loša,štoviše izvrsna je,otvorena,iskrena,zna koliko volim mog muca,ali ljudi su nažalost takvi pa si dozvole svašta pitati ne razmišljajući da će možda time nekoga još više rasplakati. Razmišljala sam danas dosta o mucu,zapravo svaki dan razmišljam jako puno o njoj.Muc mi je ostavio poruku kako se ne treba zadovoljavati sa manjim od onog što tražiš,tako ona nije mogla prihvatiti ništa što smo joj ponudili.Ono što će me ubijati cijelog života je to što joj nisam ponudila ono o čemu sam i ja sanjala,a to je da budem s njom i zbog toga plivam u krivnji.Prekrasno je kada se nečim tako baviš kao što sam se ja bavila hranjenjem mačaka i kada izvedeš sve do kraja,kao što je izvela ženska koja ju je samnom hranila,to je onda pravi posao.Ovo što sam ja napravila nije dobro i to mi je jedna dobra lekcija,loše lekcije se nažalost najbolje uče na vlastitim greškama. Kako sam mogla dozvoliti da se o mojoj maci koju obožavam brinu neki drugi ljudi,a ja živim u stanu od 88 m2,ne mogu tu svoju glupost objasniti.
Posted on: Sat, 29 Jun 2013 18:04:01 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015