Hiljadu je reči malo da opišu moja osećanja, a samo su dve dovoljno jake da ti iskažem ono što prema tebi osećam. Volim te, dragi, to je sve što o meni treba da znaš! Moja je ljubav iznikla iz ruševina moje duše. Imala sam dovoljno godina da spoznam svu patnju koju slomljeno srce može da donese. Volela sam svim žarom svoje mladosti, predala se u potpunosti, rušeći sve zidove koji su me mogli zaštiti. A onda, dok sam još letela na oblacima svoje zaljubljenosti, ne sluteći kakav me pad očekuje sa tih visokih oblaka, bila sam odbačena i prevarena, odgurnuta iz njegovog života kao poslednje đubre na ovoj planeti. Dugo sam ostala sama. Moje srce nije imalo snage za novu ljubav. Nisam verovala da na ovom svetu postoji muškarac koji bi me naterao da se ponovo zaljubim, da još jednom poverujem u snove o sreći. Sve dok se nisi pojavio ti… Bio si samo jedan u nizu mojih veza za jedno veče. Kao čarape menjala sam tih godina muškarce, osećajući slast osvete pri svakom slomljenom srcu koje bih pregazila. U svakom od njih videla sam njega, onog koji me je ponizio, koji je u meni uništio i poslednju trunku ljudskosti. Negde u dubini duše bila sam prazna, potpuno isključena iz sveta osećanja, kao mašina koja hoda i spava. Ljubavna pricaSećaš se, dragi, kako si me iznenađeno pogledao kada sam ti nakon prve noći rekla da ne želim više da te vidim. Nisi uspeo da sakriješ nevericu na svom licu. Tako nešto nisi očekivao od žene koja je do pre nekoliko minuta uzdisala u tvom zagrljaju, smejala se tvojim šalama, od žene koju si ljubio i mazio sa tako puno strasti. Sada mogu da ti priznam, ono što smo mi te noći imali, bilo je nešto drugačije, strast koja se sreće samo jednom u životu. Naša su tela savršeno pristajala jedno uz drugo, kao da smo nekada davno bili jedno i sada smo se ponovo spojili. Goreli smo u vatri koju ni u snu nisam mogla da zamislim. Ali tada sam još uvek bila ranjena zver željna svoje osvete. Najradije bih jednim potezom zgazila sve muškarce na ovom svetu. Svi ste imali isti lik, lik demona koji me je uništio. Osveta je bila jedino što sam želela i nisam imala vremena da razmišljam o čudnim osećanjima koja si u mom telu probudio. Jer iako je moje srce bilo mrtvo, a duša prazna, telo te je prepoznalo. Ono je osetilo da si ti taj savršeni deo koji mi nedostaje kako bih ponovo bila kompletna. Dugo nisam mogla da zaboravim tu noć. Ma koliko se trudila, slike su iznova bile tu, ne dozvoljavajući mi da zaspim, da poljubim neke druge usne, prepustim se nekim drugim milovanjima… A onda sam te ponovo srela, sasvim slučajno u gradu. I po prvi put, posle toliko godina pustoši, moje srce osetilo je nešto. Ljubomora. Bila sam zatečena prizorom koji ste vas dvoje predstavljali. Želela sam da patiš za mnom, da budeš povređen i ostavljen. A ti si umesto toga grlio zgodnu plavušu osmehujući joj se svojim najlepšim osmehom. Delovali ste savršeno srećno dok ste na samo nekoliko metara od mene ispijali piće, razmenjivali poljupce i sitne nežnosti. Umalo se nisam zagrcnula kada te je nahranila jagodama sa šlagom i onda sočno poljubila tvoje usne. Naravno da si i ti mene video. Samo si mi nehajno klimnuo glavom u prolazu. Ni jedan mišić nije se pomerio na tvom licu, za tebe nisam bila ništa više do usputnog prolaznika. Da sam malo zastala, možda bih i priznala sebi da sam takvo ponašanje zaslužila. Umesto toga, ja sam se ponovo osetila povređeno, ugroženo, ponovo željna osvete. Tako si postao moj plen. Jurila sam te kao lovac koji na svakom koraku postavlja klopku kako bi uhvatio svoj ulov. Ali što sam više jurila, ti si mi sve više uzmicao, kao da si osećao nevolju koju donosim. U svojoj nepromišljenosti bila sam dovoljno pametna da uzmaknem, da zastanem i sačekam trenutak kada ću ti se lakše približiti. I nije trebalo dugo čekati. Nakon što te je plavuša prevarila, bio si ranjen i spreman za moj ulov. Bože, kako sam samo okrutna tada bila! Zar je moje srce stvarno moglo tako nešto da uradi? Nisi ni slutio šta se krije iza prijateljstva koje sam ti tada ponudila. Mislio si da sam se promenila, oberučke si prihvatio moje rame za plakanje. A ja sam samo strpljivo čekala trenutak kada ću ti se uvući u srce. Želela sam da me zavoliš, da me gledaš zaljubljeno kao što si gledao nju. A onda bih te ostavila, pregazila kao malu, bespomoćnu životinju. Nisam računala da ću se u tebe zaljubiti. Ni na kraj pamenti mi nije bilo da u mom pustom, oholom srcu još uvek postoji plodno tlo na kom može niknuti ljubav. Tvoja dobrota, strast koju smo delili, toliko jaka i neponovljiva, svi oni dani i noći kojima smo uživali jedno u drugom, sve je to bilo pravo, nisam glumila ni jednu reč, ni jedno osećanje, kako si me kasnije optužio. Dragi moj, još tada sam te neizmerno volela, samo nisam smela to da priznam sebi. Moje otrežnjenje počelo je onog trenutka kada sam te ostavila. Mislila sam da uživam u svojoj osveti muškom rodu, a ustvari sam gubila nešto najdragocenije u svom životu. Te sam se noći napila, lumpujući poput najgoreg pijanca, pokušala da ponovo zavodim sve redom, da gazim i uživam u pregaženim srcima. Ali odmah ujutru, shvatila sam da sam pogrešila. Samo je tvoj lik bio pred mojim očima. I dok sam sam se treznila, boreći se sa mamurlukom, kroz mrak u mojoj duši probila se bol kakvu nikada pre nisam osetila. Svaki me je milimetar tela boleo za tobom. Suze su uspele da izađu iz mene i ja sam jecala, svaki put iznova shvatajući šta sam uradila tebi, sebi, našoj ljubavi… Plakala sam izbacujući sa svakom suzom i svakim jecajem iznova svu trlež moje duše koja se tu sakupljala godinama. A onda sam povraćala od pića, od gađenja koje sam osećala prema sebi i ponovo plakala, sama u stanu, sama u životu. Kada sam začula zvono na vratima, nisam se ni pomerila. Niko nije dolazio nenajavljen u moj stan. Ja nisam bila kao drugi ljudi, nisam imala bliskih prijatelja, porodica je bila daleko. Pomislila sam da će ko god bio uskoro odustati. Ali zvono nije prestajalo. Oglašavalo se svakih nekoliko minuta i na kraju sam morala da otvorim. Tek kada sam te ugledala na svom pragu i videla šok na tvom licu, shvatila sam kako verovatno užasno izgledam. Ali nisam imala snage da se pomerim, umijem, presvučem. Čak ni da obrišem suze sa svog lica. Nisam shvatala zašto si tu, da li si nešto zaboravio ili si došao da me još jednom opsuješ. A ti si stajao na vratima skamenjen kao i ja, bez moći da progovoriš. Videla sam kako ti se usta otvaraju ali bez glasa, a onda si samo odmahnuo glavom, kao da odustaješ i jednim potezom me zgrabio u svoj zagrljaj. Ništa me nisi pitao, samo si me čvrsto grlio, ljubeći svaki delić moga lica, brišući moje suze koje su i dalje lile, i često ponavljao: Sada je sve u redu, ja sam tu. Nikada te više neću pustiti da odeš, ti si moja savršena polovina! -Cile-
Posted on: Thu, 12 Sep 2013 17:51:38 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015