Jos jedan kretki odlomak iz romana – Vanja, ja sutra moram za Niš, došlo je vreme, moram da odem. Posmatrala me je, videlo se da nije previše iznenađena. – Znači, došao je kraj – rekla je kratko i jedna suza je počela da joj se kotrlja niz lice. – Znala sam da moraš otići jednog dana, ali do sada nisam znala koliko će mi biti teško kad dođe taj dan. Šta ću ja sada? Ja se kući ne mogu vratiti. Posmatrao sam je nežnim pogledom. Dobra je to cura bila. Nisam znao šta da kažem. Ćutao sam. Povremeno je brisala pokoju suzu sa lica, mestimično se čuo po neki tihi uzdisaj i jecaj. Trudila se da bude jaka, da stoički podnese situaciju. Tada sam shvatio koliko me je volela. – Ja hoću da idem sa tobom za Niš – rekla je iznenada. Savio sam glavu i razmišljao, šta da joj kažem? – Moki, idem kod tebe, ako me ti nećeš za stalno, ići ću u Kragujevac kod dede i babe. Najzad sam shvatio, ona želi da ostane sa mnom. Gledala me je njenim krupnim i velikim očima. Čekala šta ću reći. – Vanja, ako želiš da ostaneš – zastao sam na trenutak, pogledao je ponovo i nastavio – mislim, `oću da kažem, je l` to znači da hoćeš da se udaš za mene? – Da – odgovorila je kratko i duboko se zagledala u moje oči. Pogledao sam je nežno i zagrlio jako. Porazgovarali smo još neko vreme, i ja sam otišao. Bilo mi je teško što je ostavljam. Rekao sam da ću se vratiti, ali nisam znao hoću li uspeti u tome. U tom trenutku pojma nisam imao da li uopšte ima neki način za to. Idu li redovne autobuske linije, vozovi, može li se putem... Plašila me je pomisao da možda neću moći da se vratim. Nisam hteo da je izneverim.
Posted on: Fri, 02 Aug 2013 08:26:54 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015