Kandinski shvata umetničko delo kao izraz unutrašnjeg duhovnog sadržaja. On je takođe inspirisan i istraživanjima u muzici i poeziji. Tako je došao do uverenja da: „oblik, boja i linija sadrže elemente jezika koji mogu slično zvuku i reči da izraze i izazovu unutrašnja osećanja“. Celog života je tragao za čistom umetnošću u kojoj predmet neće biti prepreka za ispoljavanje emocija. Na ovome počiva njegova teorija bespredmetne umetnosti. Po njemu, cilj je da se dinamičnost slike postigne čistim likovnim elementima. Svoju teoriju Kandinski je započeo još veoma rano kada je prvi put video Moneovu sliku „Plast sena“, smatrajući da su boje primarne, a motiv suvišan.
Posted on: Fri, 05 Jul 2013 08:00:53 +0000