..Lezao sam, i cudno - nista nisam ocekivao, smatrajuci da mrtvac nema sta da ceka. Ali bilo je vlazno. Ne znam koliko je vremena proslo- sat, nekoliko dana, ili mnogo dana,. I odjednom na moje levo zatvoreno oko kanula je kap vode koja je procurila kroz krov sanduka.. za njom, minut kasnije - druga, zatim kroz minut - treca, tako dalje, i tako dalje, stalno posle jednog minuta. Duboki gnev je odjednom planuo u mom srcu, i ja sam odjednom u njemu osetio fizicki bol. "To je moja rana" - pomislio sam- "to je pucanj, tamo je kursum..." A kap je kapala svakog minuta i pravo na moje sklopljeno oko. I ja sam odjednom povikao, ne glasom, jer sam bio mrtav i nem, vec svim svojim bicem, gospodaru svega sto se desavalo sa mnom: -Ma ko da si, ali ako postojis i ako postoji nesto razumnije od ovoga sto se sada desava, onda mu dozvoli da bude i ovde. Ako mi se svetis za moje nerazumno samoubistvo rugobom i besmislom daljeg bitisanja, onda znaj da se nikakvo mucenje, koje bi me zadesilo, ne moze meriti sa prezirom koji cu nemo osecati u toku miliona godina mucenistva! Zavapio sam i ucutao. Gotovo celi minut trajalo je duboko cutanje, cak je jos jedna kap kanula, ali ja sam znao, bezgranicno sam i nepokolebljivo verovao i znao da ce se odmah obavezno sve promeniti. I gle, iznenada se otvorio moj grob. Istina, ne znam da li je bio otvoren i raskopan, ali mene je zgrabilo neko tajanstveno, neznano bice i mi smo se odjednom nasli u vasioni. Odjednom sam progledao: bila je duboka noc, i jos nikad, nikad nije bilo takve tame! Leteli smo u prostoru vec daleko od Zemlje. Nisam nista pitao onog koji me je nosio - cekao sam i bio ponosan. Uveravao sam sebe da se ne plasim, i obamirao od ushicenja pri pomisli da se ne bojim. Ne secam se koliko smo vremena leteli i ne mogu ni da zamislim: sve se odvijalo tako, kao uvek u snu, kada preskaces prostor i vreme, zakone postojanja i razuma, i zaustavljas se samo na tackama za kojima srce cezne i sneva. Secam se da sam odjednom ugledao u tami jednu malenu zvezdu. "Je li to Sirijus?" - nisam izdrzao i upitao sam neocekivano, jer nisam hteo ni o cemu da pitam. "Ne, to je ona ista zvezda koju si video medju oblacima, kada si se vracao kuci", odgovorilo je bice koje me je nosilo. Znao sam da je imalo ljudski lik...
Posted on: Sun, 11 Aug 2013 23:25:44 +0000
Recently Viewed Topics
© 2015