Miroslav Lazanski objavljeno: 06.05.2013. Na čuvenoj ćupriji, kao pre pola veka Most na Drini poluosvetljavaju samo dva reflektora, a na ćupriji grupe mladih oslonjenih o kamenu ogradu. U mraku i tišini. S jedne strane momci, s druge strane devojke Impresivan pogled na poznati most (Foto M. Lazanski) Višegrad – Bilo je tačno 10 časova kada se motorni brod Rečne flotile Republike Srpske „Sonja” elegantnim manevrom, zahvaljujući specijalnim bočnim stabilizatorima, odvojio od pristanišnog gata luke Višegrad. Pod komandom kapetana bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice Nenada Radovića Šilje, koji je kroz doglasnu cev naredio kurs 15 kormilo ulevo, brod je uzvodno zasekao mirnu površinu Drine pravo ka čuvenom Višegradskom mostu. Znatiželjnike sa obale i s mosta „Sonja” je pozdravila sirenom, a preko brodskog klaksona kapetan je upoznao putnike s osnovnom istorijom najčuvenijeg mosta na Balkanu. S vode ta kamena građevina izgleda još impresivnije, zapravo skoro nestvarno ako se ima u vidu tehnika i tehnologija mostogradnje u ona davna vremena. Sagrađena 1571. godine, na 11 lukova „na Drini ćuprija” je godinama bila gažena stotinama hiljada kamiona i automobila, sada je zatvorena za sve vrste motornih vozila i predstoji joj temeljna rekonstrukcija. Okrenuli smo se nazad i zaplovili nizvodno. Drina je ovde široka kao Sava u Beogradu, zelenkastoplavo čista i prosečne dubine od 20 do 30 metara. Upravo zbog gustine vode i njene temperature naprosto je idealna za veslačke regate, pa su se predsednik Veslačkog saveza Republike Srpske Emir Kusturica i generalni sekretar tog saveza Nebojša Marković na brodu „Sonja” dogovorili o saradnji s gospodom iz Veslačkog saveza Srbije, potpredsednikom Zoranom Jeftićem i selektorima Nebojšom Ilićem i Dejanom Guslovom. Naime, Višegrad će biti domaćin Balkanskog prvenstva u veslanju 2014. godine. S desne strane broda promiču nam prekrasna zdanja Andrić grada, blistav vremeplov istorije majstorski utkan u prašnjavu bosansku kasabu. Na komandnom mostu „Sonje” kapetan Šilja s kapom Ratne mornarice SFRJ puši lulu, zamišljeno zagledan u vrleti Republike Srpske. Šilja je rodom iz Goražda, završio je Mornaričku vojnu akademiju u Lori, u Splitu, službovao je na raketnim čamcima i raketnim topovnjačama JRM, bio je komandant raketnog čamca „Franc Rozman Stane-309”, te komandant 18. brigade raketnih čamaca i topovnjača. Posle je u Beogradu završio i Komandno-štabnu vojnu akademiju. S nestankom zajedničke države Srbije i Crne Gore, pa tako i raketnih brodova, Šilja se vratio u Republiku Srpsku da komanduje ipak nekakvim brodom. Sada vozi turiste. Na „Sonji” mu još nedostaje radar da osmatra strme obale u kanjonu Drine, drugom po visini u svetu odmah posle kanjona reke Kolorado u SAD, i podmukle panjeve što plutaju rekom. Nema ni vojnopomorsku zastavu Republike Srpske. Obećao sam mu da ću je lično kreirati i pokloniti. Za glavni jarbol broda. Na 17. kilometru Drine od luke Višegrad, na levoj obali prelepa je crkva s velikim krstom na malom pristaništu. Izgradili su je Šilja i njegovi drugovi, sav materijal, desetine tona kamena i betona dovezen je brodom „Sonja”. Crkva i spomenik podignuti su u spomen 6.000 ubijenih Srba, većinom žena, dece i staraca. Naime, ustaše su u proleće 1942. godine pokrenule veliku ofanzivu iz Sarajeva, da se Srbi s prostora Sarajeva, Pala, Olova, Han Pijeska, Rogatice i Višegrada pobiju ili proteraju u Srbiju. Zbegovi naroda krenuli su ka Drini, ali u Višegradu italijanska komanda, to je tada bila italijanska okupaciona zona, nije dozvolila narodu da pređe preko mosta. Ljudi su onda krenuli duž obale nizvodno, bežeći pred ustašama i tražeći mesto prelaza. Između sela Miloševići i Stari brod bila je skela i tu se okupljao narod da se prebacuje na drugu obalu. No, ustaše su ubrzo pristigle i na pravoslavni praznik Mladence 22. marta 1942. napravili su masakr nedužnih ljudi. Neko je, ipak, iz Višegrada javio Nemcima u Bajinoj Bašti šta se događa i oni su stigli gumenim čamcima, te prekinuli pokolj naroda uzvicima: „Ustaše, curik”. Stare žene iz tog kraja zapamtile su samo te nemačke reči. Na spomeniku pored crkve stoje danas uklesani stihovi: „Zaustavljen život na obali rečnoj, šest hiljada Srba u tišini večnoj, neka ovaj znamen na ratna vremena, bude ljudskom rodu večna opomena, i neka Drina teče anđeoski plava, a ne reka suza, mutna i krvava!” Socijalistička Jugoslavija ćutala je o tom zločinu, ćutalo se zbog bratstva i jedinstva. Ćutalo se i posle, punih 66 godina... Na pristaništu kampa „Stari brod”, dva kilometra nizvodno od spomen-crkve, dočekuju nas domaćini. Predivna priroda, pravo odmorište, ambijent netaknute prirode. Jagnjetina, riba, hercegovačka vina, posebno najbolja vina iz vinarije „Anđelić” iz Trebinja. Uveče, Višegrad je osvetljen tek škiljavim svetlima. Čuvenu ćupriju poluosvetljavaju samo dva reflektora, na mostu grupe mladih oslonjenih o kamenu ogradu, ili sede na proširenjima mosta. U mraku i tišini. S jedne strane momci, s druge strane devojke. Kao pre 50 godina. Pravi kontrast je Andrić grad, remek-delo Emira Kusturice. Sve od kamena, grubo tesanog ili uglačanog, umetnički složenog. Kapija grada kao ulaz u staru tvrđavu, glatkim kamenim pločama obložena glavna ulica ispod koje je tunel za dostavu svega potrebnog za rad i život u gradu, kafići, restorani, banka, bioskop, radnjice, hostel, predivne zgrade Opštine, Andrićevog instituta, Fakulteta lepih umetnosti i Pozorišta, sa zgradama hotela i upravne zgrade hidroelektrana koje će biti otvorene za Vidovdan, Andrić grad je dragulj istočnog dela Republike Srpske. Dragulj koji zapošljava i 200 mladih ljudi, koji svi moraju da znaju engleski jezik. Kao što je putniku namerniku ćuprija na Drini sa svojih 11 lukova i danas nešto kao fatamorgana sletela sa neba i direktno iz istorije utisnuta u ova brda, tako je i Andrić grad svojom arhitekturom, na ušću Rzava u Drinu, svojevrsna živa i ogromna istorijska freska, čiji mi značaj za budućnost sada još ne možemo ni da naslutimo... politika.rs/rubrike/region/Na-cuvenoj-cupriji-kao-pre-pola-veka.lt.html
Posted on: Sun, 03 Nov 2013 02:13:03 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015