Na današnji dan pre 64. godine, tačnije 9. oktobra 1949. godine svoje kapije otvorio je stadion JNA utakmicom Jugoslavija – Francuska 1:1 u kvalifikacijama za svetsko fudbalsko prvenstvo u Brazilu 1950. godine. Toga dana je 70.000 srećnih vlasnika zaista dragocenog parčeta hartije, zvanog ulaznica, zauzelo ponosno svoja mesta (svi su stajali), jer su bili prvi posetioci tada velelepnog objekta na Topčiderskom brdu, jednog od najlepših u Evropi zasigurno. Stadion JNA je izgrađen na mestu nekadašnjeg stadiona predratnog BSK-a, koji je posle rata bio odlukom države dodeljen Partizanu, a sve do izgradnje novog, nosio je ime – 20 oktobar. Kapacitet mu je bio 5.500 hiljada na drvenim tribinama i oko 20 – 25.000 stajaćih mesta. U oktobru 1948. godine u Beogradu je trebalo da se održe balkansko–srednjoevropske atletske igre. Plan je bio da se ta velika sportska priredba održi na novom stadionu, čija izgradnja je krenula u martu 1948. godine. Vredi napomenuti da su se sve vreme tokom gradnje stadiona (1948. – 1951.) na njemu odigravale utakmice i mnoge druge sportske priredbe. Međutim, Rezolucija IB-a onemogućiće da naš glavni grad bude domaćin. Staljin je jednostavno zabranio to atletsko takmičenje. Grupa generala, na čelu sa Tempom Vukmanovićem, inače velikim entuzijastom, odlučila je ipak da se stadion završi, pravdajući svoju odluku time da Beograd nema odgovarajući sportski objekat. U stvari, stadion je bio namenjen Partizanu. Pošto je završen projekat, koji je predviđao kapacitet od sto hiljada gledalaca, počelo se s gradnjom. Tada počinje tihi rat sa zvezdašima, kojima je crveno-bela boja bila pri srcu. Optužuju rukovodstvo Partizana za megalomaniju. Na zaprepašćenje partizanovaca, Zvezdinom taboru priključuju se Ivan Gošnjak i Koča Popović, i kako je to u ono vreme bilo, morao je Tito da interveniše. Na sastanku kod Tita, po Tempovim sećanjima u „Memoarima”, prvi je reč uzeo Gošnjak „i optužio da se gradi veliki stadion i troše ogromna sredstva u situaciji kada hiljade oficira nemaju stanove. Tito je našao srednje rešenje: dozvolio je da se gradi stadion, ali je upozorio da ne sme biti veliki i da se ne smeju trošiti velika sredstva.” Tako je sagrađen stadion JNA, ali umesto sto, mogao je da primi 60.000 gledalaca (po projektu). Ovaj reprezentativan objekat dovršen je posle Tempovog izlaska iz armije. Stadion je bio još zvanično nezavršen te 1949. godine, a zvanično ga je otvorio general Peko Dapčević i predao na upotrebu JSD Partizan 22. decembra 1951. na svečanosti upriličenoj u fiskulturnoj sali novoizgrađenog stadiona, uz prisustvo mnogobrojnih istaknutih sportista i sportskih radnika Beograda, kao i predstavnika sportskih saveza. U svojoj besedi, poštovani i od naroda voljeni general Dapčević je naglasio da ovaj moderni sportski objekat ima za cilj da doprinese razvoju našeg sporta. Pritom se zahvalio graditeljima stadiona: omladinskim i frontovskim brigadama, borcima JNA i sportistima Beograda, koji su pune tri godine gradili objekat. U ime JSD Partizan graditeljima se zahvalio državni reprezentaivac u atletici, Ivan Gubijan, obećavši da će čuvati stadion i da će se odužiti na taj način što će postizati još već sportske uspehe. Novi stadion je predstavljao značajno arhitektonsko ostvarenje naših inženjera i tehničara uz pomoć 6 nemačkih inženjera zarobljenika, koji su imali dovoljno stručnosti da dobrano pripomognu u ostvarenju gradnje. Inače, objekat je i napravljen po uzoru na Olimpijski stadion u Berlinu, a tu je bilo Nemaca, koji su učestvovali u projektovanju i gradnji oba stadiona. Stručni izvođači radova su bile građevinske firme – NRS Beograd, NRS Rad, G.N.O. Beograd ’Dunav’ i zanatska preduzeća G.N.O. Beograda. Projektant stadiona je bio inženjer Mika Janković, zajedno sa svojim timom inženjera saradnika u kome su bili: Kosta Popović, Uglješa Bogunović, Đorđe Nešić, major Vlada Petrović, Jančić, Dragunovac… Od polovine pedesetih godina 20. veka pa sve do 1987. godine na stadionu JNA su se svakog 25. maja održavali sletovi i predavala Štafeta za Dan mladosti, kada je bio rođendan predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Na njemu je Partizan igrao sve svoje utakmice, a kasnih pedesetih pridružio mu se i komšija sa druge strane Brda, pošto je krajem pedesetih počela gradnja njihovog stadiona. Tu je fudbalska reprezentacija Jugoslavije dugo igrala sve svoje mečeve, a biserne trenutke, stadion JNA je doživeo 1962. godine, kada je na njemu održano prvenstvo Evrope u atletici (PEA). Bio je to događaj za pamćenje, ceo grad je živeo za to takmičenje, a naciju je obradovala Olga Gere Pulić osvajanjem srebrne medalje u disciplini skok u vis. *** Šestdesetih i sedamdesetih godina na južnoj tribini stadiona radio je bioskop – bašta sa platnom, koje se nalazilo gde su postavljene stative. Znalo je ponekad na predstavama da se nađe i po više hiljada ljudi, zavisno od filma… *** ’Lepotan sa Topčiderskog brda’, preko 60 decenija ugošćuje sportiste sa svih strana sveta, ali od početka do današnjih dana, to je dom sportista Partizana. Do pre neki dan, kada se pojavila informacija da je sadašnja Vojska, kakav god naziv imala, dobila proces na sudu protiv JSD Partizan i da se stadion vraća pod njihovo okrilje. - 1. mart 1948. Početak izgradnje stadiona; - 9. oktobar 1949. Prva fudbalska utakmica na novom stadionu Jugoslavija – Francuska; - 25. avgust 1951. Atletski dvomeč Jugoslavija – Velika Britanija na kome je Mark Baily istrčao svetski rekord na 100 metara u vremenu 10.2 sekunde; - 2. septembar 1951. Fudbalski susret Jugoslavija – Švedska 2:1 - 8. septembar 1951. Košarkaška utakmica Jugoslavija – Francuska 56:46; - 11. septembar 1951. Boks meč Jugoslavija – Italija; - 22. decembar 1951. Zvanično završena gradnja i stadion predat na korišćenje JSD Partizan; (više + slike: sr.partizan.rs/73031-stadion/)
Posted on: Wed, 09 Oct 2013 13:07:51 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015