Obožavam grafite. Ako želite da znate šta misle mladi iz svoje "stajne tačke" čitajte grafite. Tu stoje zapisane crte,ili granice koje oni kojima je do mladih stalo,ne treba da prelaze.Nego da put ka promenama i izlečenjima traže izvan mladih u njihovom sociološkom okruženju.Nekad trebamo promeniti okolnosti da bi smo spasili dete,ili čitave generacije dece i mladih. Sećam se jednog grafita,tu negde na fasadama oko mladenovačkog "socijalnog",gde je pisalo doslovce ovako: REKAO SAM NE DROGAMA,ALI ME ONE NE SLUŠAJU... Pandam na ono čuveno,reklamisanje"Reci ne drogama"... Profesor doktor Jovan Bukelić je jedan od najiskusnijih u oblasti lečenja narkomanije,i pored profesora Jerotića jedan od najumnijih,jer razume i genezu i epikrizu ove bolesti zavisnosti. Te reče čovek,da je droga stil života kapitalističke omladine bez ideala. Prosto mi možda godine ne dozvoljavaju da prepravim ovu skoro potpuno tačnu istinu,ali obziri koji do profesione pravednosti drže me prosto teraju,jer bojim se da mladi nisu zaduženi za "ideale" društva.To je tekovina koja se nasleđuje.Bojim se da mladi nemaju šta da naslede. Oni su po svim definicijama proizvod društvene klime u kojoj odrastaju. Savremeno doba je ponudilo sve olakšice i privilegije,ali i dalo jednu ogromnu emocionalnu prazninu. Egzistecijalni grč potrošačkog mentalieta je ogroman okov za osećanja,identitet,svest o sebi,samopoštovanje i poštovanje. Nije akademski,ali je tačno ovo što ću reći:"Zabole me,za sve svetske trendove,brendove i modu.Kreatori su odavno naklonjeni gej populaciji oba pola,od sebe prave kult ličnosti za života.Posle smrti,briga ih da li će njihove modne linije da žive.I opstanu.Za života će se nafatirati love,stvarajući za psihologiju mase,u kojoj se namnožilo socijalne patologije do ludila...vrh,brate vrh,što rekoše puleni devedesetih i turbofolk kulture,koja nas još nije prošla a u instant mešavini za prozapadnim stilovima,daje takve sociološke pomije koje više i nisu za analizu,to je sam škart razvoja u psihološkom smislu i vrh njegove degenerisanosti...Fuj sve modne i druge savremene ikone(čast retkim izuzetcima) - autentične ikone,koje su zaista vredele, odavno su sahranjene.Ne marim da vidim distorziju obamrle ljudske svesti i emocionalnosti,koja još i jedino ima sačuvan osećaj za estravaganciju,koja iz bolesnog proizilazi.Nekim ljudima iz tod sveta samo dijagnoza fali,nose je,ali im ih niko nije prišio,jer su truli kao brod.Elem,novcem se dijagnoza ne briše"... Te tako mladi u ovom svetu koji je sahranio osećanja,koriste drogu,da se reše najstrašnijeg okova na svetu-pritisaka i tereta savremenog doba,koje ne mogu da nose niti da prihvate. Tako o drogi kao mas-pojavi.Ona je mnogima kao nasušna potreba.Jer živeti u savremenom dobu znači svaki dan prevazilaziti psihološku smrt.Jer šta je i ko je u savremenom svetu živeo sem novca?I koji su načini i ciljevi osim novcem,a novac je sredstvo,a eto postao je cilj...a tako i svrha sam sebi...eksploatacija na kojoj počivaju svi uređeni oblici udruživanja ljudi u zajednice,od kojih je najvažniji i najplauzabilniji DRŽAVA,je tome doprinela... Da je moćnicima i njihovim lobijima,i interesima koje ima krupan kapital oličen u njima,ma samo da im je da što više zgrnu...i tako...sva moć koja pokreće i eksploataciju i eksplaoatisanje,i degeneraciju ljudske pisihe u obe klase koje državu čine,jeste u novcu,i jagmi za istim,mili moji...kud koji :) ;) Lične razvojne priče u kojima je mlada osoba pronašla spas u psihoaktivnim supstancama su nešto drugo.I klinički,i psihološki,i egzistencijalno,taj put uglavnom je porodična disharmnobija i psihopatologija odnosa unutar nje i proizvela i kanalisala,pa se tako i tretira.
Posted on: Fri, 23 Aug 2013 11:46:10 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015