Tema dijeta i gubljenja masti je dosta složena i postoji mnogo neproverenih “pravila” kojih se većina pridržava. Pitanje zdrave i balansirane ishrane je specifično za svakog pojedinca i zavisi od mnogo faktora. Međutim, postoje i univerzalna pravila, a mi vam otkrivamo koja od njih zaista deluju, a šta ostaje u oblasti mitova: UNOŠENJE MASTI ČINI VAS DEBELIM Istina: Masne kiseline u ishrani su od suštinskog značaja za opstanak ljudskog organizma, jer igraju ključnu ulogu u razičitim ćelijskim procesima i proizvodnji energije. Masti se oksiduju do acetil CoA da uđu u Krebsov ciklus, (metabolički proces pri kojem se dobija energija iz glukoze) poput sudbine ugljenih hidrata. Međutim, kada se izdvoji energija, acetil CoA se može koristiti za sintezu masnih kiselina i njihovo dalje skladištenje. MORATE DA JEDETE NA SVAKA 2-3 SATA DA BISTE UBRZALI METABOLIZAM Istina: Pre svega, ova teorija je u suprotnosti sa rezultatima mnogih istraživanja. Mnogi nutricionisti veruju da ako jedete češće, vi ćete povećati potrošnju energije zbog termičkog efekta hrane (TEF) neprestano ubrzavajući vaš metabolizam. Istina je sledeća: kada je energetski unos konstanta, ukupan termički efekat na kraju dana je isti. Na primer, ako vam neko da celu picu da pojedete u toku jednog dana, svejedno je da li ćete pojesti prvo parče ili dva, a ostatak kasnije u više obroka ili podeliti picu da dva dela i smazati je u dva obroka. Rezultati po vaš metabolizam su isti u svakom slučaju. KONZUMIRANJE UGLJENIH HIDRATA NOĆU GOJI Istina: Ova zabluda potiče od pretpostavke da ugljeni hidrati izazivaju reakciju insulina (hormona za skladištenje), a pošto smo neaktivni noću, u sedećem ili ležećem položaju onda se navodno ugljeni hidrati čuvaju kao mast. Za početak: vaše telo metabolše ugljene hidrate (i sve drugo) uvek na isti način bez obzira na doba dana (ili noći). Samo zato što je pao mrak , ne znači da se u vašem organizmu aktivirao alarm koji govori vašem organizmu da skladišti ugljene hidrate kao masno tkivo. U prilog ovome, idu rezultati jednog istraživanja vršenog na rezus majmunima (koji su genetski slični ljudima), a koji su pokazali da majmuni koji su jeli najviše hrane noću nisu imali više šanse da se ugoje od onih koji nisu. Naravno, postoje neke promene u bioritmu, ali koje još nisu dovoljno ispitane. VOĆE JE LOŠE JER SADRŽI ŠEĆER Istina: Uprkos tome što većina voće sadrži proste šećere (frutkozu uglavnom), ono se zapravo sporo razlaže i ne podiže nivo insulina. Osim toga, voćke su pune mikronutrijenata (vitamina/minerala/antioksidanata) i smanjuju apetit, tako što vas održavaju duže sitim. To znači da ćete verovatno jesti manje ako ste istu količinu kalorija uneli iz voća, nego iz bilo čega drugog. Uz to, neko voće, kao što su jabuke i ribizle, sadrži i veliku količinu vlakana koja su bitan činilac u ishrani. Zaključak: ne izbegavajte voće, njihove prednosti su brojne tako da se može zanemariti tih nekoliko grama šećera koje sadrže.
Posted on: Tue, 23 Jul 2013 15:40:28 +0000