Trebaćeš mi u starosti, kad budem gunđao, jer ne znam gde su mi naočare, da kažeš: “Eto ti ih na nosu, bleso matora. Tako bi ti i srce još uvek tražio, da nije bilo mene da kažem da je na svom mestu”. Trebaćeš mi u starosti, da te se sa radošću sećamo, umesto da te se sećam sa tugom. Trebaćeš mi u starosti, da te opomenem kad kažeš: “E, kad se setim kakva sam bila”, da ne smeš tako govoriti u mom prisustvu, jer si mi lepša no ikada. Trebaćeš mi u starosti, da joj se rugamo kada nas pita gde nam je bila mladost. Trebaćeš mi u starosti, kad izlapim, da kažeš: “Bolje mozak, nego srce”. Trebaćeš mi u starosti, da ne dopustiš da ostarimo. Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: “A rekao si da me ne možeš voleti jače”. Trebaćeš mi u starosti, da me grdiš što tvrdim da doktori nemaju pojma i ne pijem lekove, jer si ti najbolji lek za moje srce. Trebaćeš mi u starosti, da me izbaciš iz kuhinje, kad praviš kolače: “Strpi se, gori si od deteta”. Trebaćeš mi u starosti, kao što mi trebaš sada, ali mnogo više. Trebaćeš mi u starosti, da me pitaš: “Nije ti valjda opet do toga?”, a ja da kažem: “Meni je uvek do tebe”. Trebaćeš mi u starosti, da kažeš: “Izvini što sam vikala”, a ja da te tešim: “Nisam te ni shvatio ozbiljno”. Trebaćeš mi u starosti, kad me zoveš DEDA, da kažem: “Reci, pile moje malo, pirgavo”. Trebaćeš mi u starosti, da te volim i kada me starost napusti. Goran Tadic
Posted on: Mon, 26 Aug 2013 06:56:12 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015