(iz knjige u nastajanju) OBJAVA MIRA, Sremski Karlovci, Kapela mira, 8. septembar 1991. Rat u okruženju, u bivšoj Jugoslaviji, uzimao je sve više maha od proleća 1991.Vodio se u Hrvatskoj kada sam od organizatora “Brankovog kola” dobio termin za performans na festivalu u Sremskim Kalovcima. Želeo sam u Kapeli mira, na mestu gde je 1699. potpisan istorijski Karlovački mir između Turske i najvećih evropskih sila, da izvedem performans kojim bih prizvao mir u Jugoslaviju. Odlučio sam da pred publikom objavim mir i svoju poruku pošaljem u čitavo okruženje. Sremski Karlovci su specifični po tome što u njima živi veliki broj Hrvata katolika, a rat se vodio upravo u Hrvatskoj. Kapelu mira su podigli Franjevci i ona je pripadala Katoličkoj crkvi. Zato sam pred nastup najpre išao na razgovor sa katoličkim sveštenikom, da mi odobrio da u kapeli izvedem umetnički performans. Želeo sam da na četiri svećnjaka postavim četiri velika noža usmerena na četiri strane sveta, kao simbol oružja i rata, a zatim ih nakon izgovorenih reči: “Objavljujem mir”, jednog po jednog polomim i na njihovo mesto postavim četiri sveće i zapalim ih. Kada sam svešteniku ispričao svoje namere on se oduševio, dao mi je čak i potrebne rekvizite; velike svećnjake i sveće, zvonce, i dozvolio da koristim velika zvona kapele, a rekao je da će na moj performans pozvati na jutarnjoj misi sve svoje vernike, jer je moj rad posvećen miru. Inače poklopilo se baš da je performans na katoličku Malu gospojinu , jedan od retkih dana u godini kada se Kapela mira koristi za misu. U ovom performansu ujedinio sam energiju nekoliko prethodnih. Ušao sam u centralni deo Kapele u kome su sva sedišta već bila popunjena i pri ulasku povukao gajtan malog zvona kraj vrata skrenuvši tako pažnju publike. Zatim sam na pod u sam centar postavio umotane velike sveće i kamen iz Iraka i pehar sa inspirisanom zemljom iz Milana. Na svećnjacima su unapred bili horizontalno postavljeni veliki mesarski noževi, svaki uperen na po jednu stranu sveta. Onda su na platnu, uz moja objašnjenja, projektovani slajdovi sa “Inspiracije Vranskog jezera”, zatim sa “(Spi)rituala “ u Parizu i na kraju sa “Vaskrsnuća sveta” u Milanu. Obišao sam krug oko publike posipajući po podu inspirisanu zemlju iz Milana, a zatim na sredinu prostora ispred oltara postavio inspirisani kamen iz Iraka…. Govorio sam o ljubavi medju ljudima, potrebi za mirom, i pozvao publiku da se koncentriše i poželi mir. Zatim sam prilazio noževima, podizao ih iznad glave i izgovarao: “Objavljujem mir”, lomio ih preko kolena i bacao na kameni pod koji je odzvanjao. Kada bih nož slomio na njegovo mesto postavio bih sveću i zapalio je. Kada sam to na sve četiri strane završio, stao sam na sredinu između upaljenih sveća i tada su se oglasila zvona kapele u tri različita tona, raznoseći okolinom moju poruku mira. Ljudi, među kojima je bilo vernika te crkve, i publike “Brankovog kola” iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije, bili su veoma dirnuti ovim doživljajem; neki su se krstili, neki zaplakali. Posle sam im delio razglednice sa slikom Kapele mira i međunarodnim znakom mira, sa otiskom pečata srca koje zrači ljubav, simobolom moga Instituta za širenje ljubavi. Stvorio se veliki red, a ja sam stajao za oltarom i udarao im pečate. Kada je nestalo razglednica rekao sam ljudima koji su stajali u redu da mogu da mi daju bilo kakav papir da im otisnem pečat. Nekoliko njih mi je dalo papirne novčanice u nedostatku drugog papira.
Posted on: Fri, 18 Oct 2013 10:34:47 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015