Često odajemo priznanja drugima za sve i svašta, dok se retko kad osvrnemo iza sebe i za sve ono što smo postigli, bilo to sitno ili krupno, odamo priznanje zaslužnoj osobi, sebi. Bilo je teško u 27. godini, pored svakodnevnog posla, koji je u to vreme bio u teškom položaju, pored mnogih problema, pored udaljenosti od 65 km, rešiti se i upisati fakultet kao redovan student. Evo, posle četiri godine redovnog studiranja, posle mnoštva dobrih i mnoštva dangubnih predavanja, posle životnih uspona i padova koji su me zatekli tokom poslednje četiri godine, posle oko 50 000 km pređenih stopom na +40, kao i na -20, posle četiri godine premora, nespavanja i truda da svaki dan na treninzima bude pun energije i optimizma, da ispoštujem najbliže druženjem i da ništa u životu ne ostavim nejasno i nedovršeno, mogu da se pohvalim da sam danas, prvi u svojoj klasi, završnom ocenom 10, prosekom 9.13, nešto malo pre roka, završio fakultet i s ponosom želim da kažem BRAVO TOMICE! Svim voljenim osobama, koje su bile uz mene i pružale mi neizmernu podršku, želim da se izvinim što im nisam posvetio pažnju koju zaslužuju!
Posted on: Thu, 22 Aug 2013 19:55:03 +0000