Licni stav:Cemailj S. SMAILJI (NE)ISTINE O DECENTRALIZACIJI U REGIJAMA,GDE JE BOSNJACKA ZAJEDNICA VECINSKA... Neprihvatljivo je da se u političkoj borbi, naširoko koriste neistine i poluistine o decentralizaciji,koje nemaju nikakvo stručno i naučno utemeljenje i koje se u celosti zasnivaju na posve pogrešnim predrasudama. U bosnjackoj zajednici se od dosadasnjih predstavnika pogotovo iz Prizrensko – Draaskog regiona,veštački održava u životu jedna široko rasprostranjena predrasuda prema kojoj je primera radi turska zajednica na Kosovu (koja ima opstinu,bolje reseno pitanje upotrebe jezika,vecu zastupljenost u vlasti i……) jaka i stabilna zbog Turske drzave. Drugim rečima, nameće se jedno nerealno uverenje da bi se opravdali propusti. Ta predrasuda koja preovladava od 2002.g., nema nikakvo utemeljenje. Nema nikakve veze takva predrasuda,jer decentralizacija ne predstavlja slabljenje države, nego jednostavno njeno drugačije ustrojstvo, gde je javna (državna vlast) vertikalno podeljena između raznih nivoa državne vlasti (centralne, regionalne i lokalne), čime se omogućuje veća demokratija (deo vlasti je bliži građanima, te mogu neposrednije uticati na vlast, odnosno na trošenje poreza koje su uplatili) i efikasnije vršenje vlasti (specifičnosti pojedinih područja mogu se više uvažiti, te se može voditi adekvatnija politika koja poštuje specifičnosti tog dela države, odnosno stanovništva). Dakle, prenošenje nekih državnih funkcija s centralnih na regionalne i lokalne vlasti (u našem slučaju, na organe regija u kojim je bosnjacka zajednica vecinska), nema nikakve veze sa snagom i sa stabilnošću države, nego samo predstavlja drugačiju, više demokratsku organizaciju države. Naravno, u tom procesu prenose se nadležnosti koje su do sada vršile centralne vlasti, ali to nikako ne znači slabljenje države Kosova, iz najmanje dva razloga. Prvo, nije predviđeno prenošenje nijedne funkcije države koja predstavlja elemenat državnosti ili suvereniteta (monetarna politika, međunarodni subjektivitet, odbrana i državna bezbednost); štaviše, nije predloženo ni prenošenje ovlašćenja u oblasti javne bezbednosti, procesnog prava, obligacionih odnosa, bankarskog prava, sistema osiguranja i drugog.Navedene oblasti ne predstavljaju prerogative centralne države, ali njihovo jedinstveno regulisanje i obezbeđivanje najčesce jeste opravdano. Drugo, proširivanje lokalne samouprave na neku od regija gde je bosnjacka zajednica vecinska, jeste nešto što je propisano Ahtisarijevim paketom,samim Ustavom i pratećim zakonima samo se konkretizuje i sprovodi Ustav u skladu sa ustavnim zakonom. Na osnovu svih pobrojanih činjenica, jasno je da je besmisleno govoriti o tome da je na formiranje opstine Mamusa imala uticaja turska drzava,ako ova regija ne bi ispunjavala uslove.Prema tome iluzorno je da se neko brani takvim kukaviclukom,da ne kazem cinizmom,jer ako je Mamusa postala opstina,koja nema ni 30% atributa za opstinu koje na primer ima regija Zupa,ali regija Zupa nije bila u prioritetu ne zbog turske drzave,vec predstavnika bosnjacke zajednice,koji nisu bili adekvatno ukljuceni u tom procesu a zasto,ocekuje se odgovor,koji ce biti obelodanjen uskoro o cemu u nastavku iznosim neka zapazanja. Postavlja se opravdano pitanje da li je moguće da sve ovo NISU znali„predstavnici Bosnjaka”? Malo verovatno... Više je verovatno da je reč o nečem drugom: da se preko takvih predstavnika susrećemo s „njihovim” dobro poznatim macehinskim odnosom prema svojoj zajednici, prema legalizmu i vladavini prava. Naime, na političkoj sceni bosnjacke zajednice,preovlađivali su predstavnici i grupe koje na Ahtisarijev program,Ustav i neprikosnovena pravo Bosnjaka gledaju preko specijalnih naočara. Oni te najvise akte poštuju ako im to odgovara, a ukoliko im to nije u interesu,bez obzira sto je povredjen interes bosnjacke zajednice, onda i najviše propise posmatraju kao neku neobaveznu lektiru, fakultativnu preporuku. Mora da je posredi taj „njihov” običaj i kada je u pitanju decentralizacija i formiranje opstina u regijama gde je bosnjacka zajednica vecinska. Sve dok formiranje opstina nje zabranjeno,zato sto postoji u odredbama Ahtisarijevog plana i Ustava (samostalno uređivanje lokalne samouprave u svim regijama gde nevecinske zajednice ispunjavaju neke cenzuse,a poseduju dovoljno samostalne imovina i izvornih prihoda itd.), oni se slažu, ali ako se te odredbe počnu primenjivati, ako se vlast i novac stvarno počnu decentralizovati (vertikalno deliti), oni ne vide više pomenuta akta i postaju nesuđeni zaštitnici drugih zajednica,kao u postizbornom periodu,kada su van poslanicke grupe ostavili 50% bosnjackih poslanika. Zbog toga su demokratske procedure, za takve samo fasada koju će deklarativno prihvatiti.Primer Sporazuma o konsenzusu parlamentaraca za formiranje opstina sa Akcionim proramom da se u roku od 8 meseci i uz prisustvo najmanje 1.000 aktera posle izbegavanja potpisivanja sporazuma,potvrdjuje da nije bilo volje za formiranje opstine. Postoji niz dokumenta,ali radi se o ljudima,koji načelno nemaju ništa protiv neistomišljenika, samo neka ti neistomišljenici ne pokušavaju da se mešaju u raspravu o tome ko i na koji način određuje "bosnjacki interes". Pokušaju li to, onda oni mogu i da se bore kako da tog neistomisljenika kazne na razne nacine a u svakom slucaju i uvek "uvlače građane u međusobni sukob" i time ugrožavaju "interes zajednice"! Umesto trijumfalnog pohoda posle izbora 2007.g.,kada je bosnjacka zajednica imala 5 poslanika u parlamentu KOSOVA, sa velikim udvaranjem Vakata slabijim politickim subjektima u nevecinskim zajednicama,ali van bosnjacke zajednice,ostavili su bosnjacku zajednicu na cedilo,sto sam izuzetno ostro reagovao i mogu da potvrdim da je izmedju ostalog i zbog toga bosnjacka zajednica u Regijama sa vecinskim bosnjacxkim stanovnistvom bez opstina. Ocekivao sam da ce to zadnji put biti,ali nazalost,posle decembarskih centralnih izbora 2010.g.,opet je ponovljen scenario. Duboko sam ubedjen,da su takvi politicki scenari onemogucili ne samo opstine,koji nam pripadaju,vec najverovatnije posledice ce zajednica osetiti na mnogim karikama a i povodom nastupajucih popisa,posle zadnjeg odrzanog 2011.g., Sto se naznacenog popisa tice,bosnjacka zajednica,je pokazala zrelost,i pored toga,sto na popisnim listicima nije bilo rubrike za Bosanski jezik,sto nije od veceg dela bosnjacke zajenice,prihvaceno kao propust,koji je potenciran od strane Ministra za javnu administraciju iz turske zajednice Mahira Jagdjilar,clanice parlamentarne grupe sada 6+ u kojoj je i i Vakat. Mislim,da se na bazi prethodnih konstatacija,mogu prepoznati,oni predstavnici bosnjacke zajednice,koji su samo radi forme za opstine u Regijama gde je zajednica koju predstavljaju vecinskai,pa samim tim na bazi takvih pouka,aktivirati sve ostale mehanizme da dodjemo do opstina. Nastojeci da aktueliziram Sporazum o konsenzusu zastupnika za opstine,kada su novi zastupnici u Parlamentu Kosova,pored pocetnog prihvatanja ove vazne aktivnosti,brzo su splasnuli motivi 2 zastupnika iz Vakata,jer su oni vec edukovani,sto im moze smetati,o cemu necu ovom prilikom,mada ima niz dokaza. Nazalost to je istina,jer je uticaj iz pozadine veliki na nove zastupnike iz Vakata,pa zato nije sporazum potpisan ni od stranenzastupnika koji su sada u Parlamentu Kosova.
Posted on: Tue, 06 Aug 2013 23:03:18 +0000
Trending Topics
Recently Viewed Topics
© 2015