Pažljivim analiziranjem proteinskih formi unutar ćelijske membrane naučnici su našli ni manje ni više nego bakterije. Nazvane su mitohondrije i to su prave ćelijske bakterije. Tako je čitav ljudski organizam sačinjen od ovih bakterija. Kako svaka ćelija sadrži stotine mitohondrija, svaki mitohondrion (kolonija mitohondrija u jednom citosolu) sadrži višestruke kopije sopstvene mitohondrijske DNK. Tako svaka ćelija sadrži hiljade mtDNK. Originalni bakterijski genom sadrži sve gene neophodne da se stvori slobodan živi bakterijum mitohondrija. Ali, mitohondrija koja živi u okviru eukariotskog ćelijskog citosola mora se prilikom deobe čitave ćelije kopirati dovoljno brzo da osigura da kada se eukariotska ćelija deli (citokineza), neki od potomaka bakterija obavezno kolonizuju svaku ćerku ćeliju. I automobil i čovek imaju mnoge slične osobine. Imaju mnogo funkcionalnih delova, mogu da se kreću i obavljaju neki rad, moraju stalno da se napajaju električnom energijom (prvenstveno elektronima iz atoma vodonika), prilikom rada se zagrevaju, a ako se pregreju moraju da zastanu i ohlade se. Ako ostanu bez energije posustaju u radu i konačno stanu. Kada neka ćelija nema dovoljno energije da odradi komplikovani biološki proces održavannja sistema, ona dostiže svoj “bioenergetski prag”. Mitohondrion "oseća" nedostatak energije i tada aktivira unutrašnji samouništavajući sistem. Mitohondrija razara ćelije koje nemaju dovoljno energije (dolazi do apopotoze), tako da se one više ne mešaju sa susednim ćelijama koje rade normalno.
Posted on: Sun, 23 Jun 2013 15:37:03 +0000