Tema: Smrtna kazna u književnosti Fransoa Vijon EPITAF u obliku balade, koju je sročio Vijon za sebe i za svoje drugare očekujući da bude sa njima obešen O ljudi, o braćo, što ste došli nakon, Ne terajte šegu, – smilujte se na nas, Štrange nas zaljulja neumitni zakon, Al je naše juče, možda nekom – danas. Mesina je naša sad gomila smeća, Dronjak sve i đubre, buđa, zadah truli, A beše nam ona sva briga, sva sreća; Pet nas je il’ šest je – našto šege osti? Milost svom sazdanju, Hristos – Spas vam uli, Mol’te se od pakla da budemo prosti. Ne prezrite ništa, crkotine suda, Ta zakon je takav, a čovek pun bluda, I nije svak uman, razbor slabo vrca, Izvinte nas braćo, mi smo braća-luda, O ne rugajte se, o imajte srca! Sin Marije Djeve, koji raspet grca Nek vas opomene: šta je sudba huda, O nek nas sačuva od ognjene zlosti. Dronjak sve do dronjka, sve mrtvac do mrca, Mol’te se od pakla da budemo prosti. Kiša nas žderala, popila i sprala, Sušilo nas sunce, crni smo ko gar; Svraka i gavrana što je zemlja dala Kljucala nas jata, sav im besmo mar. Ko naprstak neki ubodom igala, Mi smo izbodena, iskljuvana stvar. Vetar trese, šiba, on nam strvne mosti – Mi smo njemu igra, potsmevka i šala. Vetar nam klapara sasušene kosti, Molte se od pakla da budemo prosti. P o r u k a O Isuse Kneže, slavi svoju tvrdnju, Vrhovnik si Neba, mi – štrangini gosti! Sačuvaj nas ognja, mani bes, i srdnju. A vi ljudi, braćo, ne terajte sprdnju, Mol’te se od pakla da budemo prosti. smrtnakazna.rs/sr-latn-rs/teme/smrtnakaznauknji%C5%BEevnosti/fransoavijon.aspx
Posted on: Sat, 22 Jun 2013 14:11:46 +0000